Српски мировњаци у афричкој олуји

Ових дана екипа АМЕТ 11, шесточлани санитетски тим Војске Србије у мировној мисији УН у Конгу (MONUC), има посла преко главе. У петак су специјалним летом из Киншасе у Преторију евакуисали оболелог припадника међународне полиције из Бангладеша, у суботу је из конгоанског града Муанда хеликоптером превезен припадник мировних снага за кога се претпостављало да је оболео од маларије. Осим ових вишесатних летова, „успут” су обавили и три санитетска транспорта теренским возилом од аеродрома до болнице у Киншаси.

– Летимо млазним и елисном авионима, а њихове посаде су из Немачке, Канаде, Јужне Африке, Грузије и других земаља. Огромна су пространства, у Јужну Африку летели смо елисним „бичкрафтом”, слетели смо у Лумумбаши да бисмо допунили гориво. Улетели смо у олују, наш мали авион се тресао, поскакивао, пропадао и уздизао… На срећу, посада је била искусна, пацијент је у добром стању предат у Војну болницу 1 у Преторији. До сада смо обавили око 30 медицинских евакуација, више од половине је превоз оболелих возилом „тојота ленд крузер” од аеродрома Нђили до приватне болнице ЦМК у Киншаси, која има уговор за лечење пацијената из снага УН. Осим поменутог теренца, на располагању имамо и „тојоту фор ранер” која ће вероватно ускоро бити замењена новом „тојотом прадо” – објашњава за „Политику” пуковник др Ђорђе Манчић, вођа тима АМЕТ 11.

Иако је ових дана сложена безбедносна ситуација у Конгу, због побуне одметнутог генерала Лорана Нкунде у источној провинцији Северни Киву, припадници Војске Србије нису били изложени ризику борбених дејстава. Киншаса је више од хиљаду километара удаљена од кризног региона, али ипак постоје ризици који се подразумевају у мировним мисијама.

(/slika2)– До сада, на срећу, нисмо били изложени никаквим непријатностима нити смо се нашли у било каквој непријатној ситуацији на улицама Киншасе. Информације о повременим, најчешће мирним, демонстрацијама у Киншаси добијамо правовремено од MONUC-ове службе безбедности. Ова служба непрекидно прати и процењује безбедносну ситуацију у граду. У септембру су припадници локалне полиције покушали да заустављају УН возила ради контроле осигурања. Том приликом је неколико припадника УН остало закључано у својим возилима, док није дошла полиција УН и одвела их. Упутства су јасна: ако се деси нешто непредвиђено активирати службу безбедности моторолом или мобилним телефоном и остати закључан у колима са подигнутим стаклима. Никако не ступати у вербални или било какав конфликт. Избегавати чак и оштар поглед премаонима која вас окружују и, наравно, никада не ићи сам. Повремено се чују насумични пуцњеви са воза који пролази доста близу наше базе, али смо ми ван видокруга, заштићени иза дебелих и високих зидова који окружују базу – каже пуковник Манчић.

Српски медицински мировни тим, као и њихови претходници који се на истим дужностима у Конгу ротирају на шест месеци, не носи оружје, али поседују панцирне прслуке и шлемове. О њиховој безбедности донедавно бринули су маринци из уругвајског контингента УН, али су они послати у кризно подручје око града Гома, а наше мировњаке сада штите пешадинци из Туниса. АМЕТ 11 смештен је у бази INCAL, у монтажном објекту.

– Одмах уз улазналазе се две веће просторије. У једној су два компјутера, факс машина, штампач и то је „офис”,а друга за сада служи као трпезарија. У дворишту имамо два тоалета са туш-кабинама. Воде углавном има, а воду за пиће добијамо у флашама у довољним количинама. Кувар је Конгоанац и то је мали проблем, али учи. Научићемо га да кува храну коју волимо док дође АМЕТ 12 – уверен је пуковник Манчић.