Катил Ферман из Сарајева

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 24. октобра – Хоће ли Словенија имати аутокефалну исламску заједницу или ће са дугоочекиваном градњом прве џамије прихватити праксу да Сарајево диктира именовање словеначког муфтије? То питање је узбуркало словеначку јавност претпрошлог лета, када је избио скандал после свргавања дотадашњег муфтије Османа Ђогића. Ђогић је оптужен да се "одметнуо" од централе у Сарајеву чије су аспирације да постане "Ватикан за муслимане с Балкана".
Ђогић се сукобио с реис-ул-улемом Мустафом Церићем, иако га је управо он и именовао за првог муфтију у Словенији. Настојања младог муфтије да модернизује бројну словеначку муслиманску популацију, с коренима из Босне, тако што би је учинио независном од утицаја "тамног вилајета" и преобразио по угледу на аутономне исламске заједнице у државама ЕУ, пропадају јер му леђа окрећу муле из Сарајева. Иако га је део верника подржао, вербални свилен гајтан, послат из Сарајева, дошао му је функције.

"Исламска заједница Словеније личила је на аутобус без возача када сам добио одлуку из Сарајева, коју сам доживео као Катил ферман. Све је у њој било спорно – од тога да је имам из Марибора постављен за некаквог "координатора" заједнице, иако таква функција не постоји ни у актима Исламске скупности Словеније, ни у актима Исламске заједнице БиХ. То је већ указивало да они који су ме разрешили не поштују законе. Можда би било логично да Сабор исламске заједнице Словеније предлаже овдашње имаме за вишу функцију, а да Сабор у Сарајеву евентуално то потврди. Овако је сабор овдашње исламске заједнице сазван иза леђа председника и без његовог знања, само зато да потврди одлуке Сарајева. То је апсурд."

Сарајево је жигосало непоћудног муфтију, а Љубљана је са двогодишњим закашњењем открила да Словенија постаје одскочна даска за радикалне исламистичке идеје; то је недавно признао директор словеначке полиције откривши јавности да и Словенија има вехабије.

Уз Ђогића, док је трајао дуел са Церићем, стао је и председник државе Јанез Дрновшек, али је одлучујуће било што то није учинила влада десног центра на челу са премијером Јанезом Јаншом. Избегавши "мешање у верска посла са стране", словеначко судство се проглашава ненадлежним, што омогућава спровођење одлуке којом је смењен муфтија Ђогић и устоличен в. д. шефа словеначких муслимана (Ибрахим Малановић) све док није потврђен нови муфтија Неџад Грабус. Ђогић је заузврат основао своју, од Сарајева независну Словеначку муслиманску заједницу, где је данас имам.

Битка је вођена и за просторије мешихата у Пролетарској улици број 4 у Љубљани: босански верски врх је преко Окружног суда у Љубљани обезбедио право деобе просторија. Али, чим је Ђогић дао кључеве "пучистима", они су заменили браву и чак онемогућили Ђогићу да узме личне ствари из своје канцеларије. Две угледне љубљанске адвокатске канцеларије, Чеферин (за Ђогића) и Сеница (на платном списку Сарајева), укрстиле су копља због судске одлуке у којој није писало да сурогат-муфтија има ексклузивно право коришћења здања мешихата, већ да има "право тек несметаног уласка у наведене просторије".

У позадини наоко идеолошког разрачунавања са Ђогићем крили су се приземни интереси: ко ће контролисати новац, око 10 милиона евра који су се сливали из земаља истока као подршка градњи исламског центра у Љубљани.

Босански реис, који за експозитуру у Словенији према Ђогићевим речима "никад није одобрио ни пару финансијске помоћи", октроисао је себи оданог муфтију како би Сарајево надгледало донације, обашка што је с њима повезан и одабир извођача радова, градитеља и коопераната.

Ђогић и даље сматра да верници исламске заједнице морају имати право да аутономно бирају свог лидера, а не да им га Сарајево одозго поставља кршећи сва писана правила. "Верујем да су муслимани у Словенији способни да сами о себи одлучују. Словенија је самостална држава и зато одлуку о муфтији треба препустити овдашњим људима. У Сарајеву за то немају слуха. Осамдесет одсто тамошње администрације никад није ни видело Љубљану, а камоли да схвата какав је наш статус овде", упозорава Ђогић који је поносан на своје бошњаштво и нема ништа против да исламска заједница Словеније очува духовне везе са исламом какав се исповеда на Балкану.

– То је, условно речено, најлибералнији ислам јер пропагира плурализам, коегзистенцију и нема хипотеке фанатизма. Реис-ул-улему прихватамо као верски ауторитет, али то не значи да реис своје прсте сме да пружи све до Словеније. Зашто би неко у Сарајеву одлучивао о животу муслимана у Словенији? То треба уредити онако као у Европи, где муслимани одвојено, по државама, слободно одлучују о својој судбини", закључује Осман Ђогић.

За ислам (изузев можда у Ирану), карактеристично је одсуство јединствене хијерархије каква постоји у католичкој цркви. Џамија је у исламу пре свега место за молитве и није, као у хришћанској цркви, теолошка институција. Исламске заједнице у свету саме бирају своје верске поглаваре, зато либерална елита у Словенији подржава Ђогићеву идеју да је ситуација у којој муфтије изван граница Босне диригује Сарајево у супротности с праксом у државама ЕУ.