Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

А сад – изабрани бира

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 6. новембра – Само што су прошли председнички избори овде су у току – нови деликатни избори. Сада изабрани Барак Обама (47) бира тим с којим ће владати Америком.

Убрзано пребира биографије, правећи низ међусобно условљених комбинација. У стилу: ако овога предложим тамо, онога ћу онамо, а ако не – онда ћемо другачије.

Америка је, као што смо већ писали, у фази елитне транзиције, која личи на неформално „двовлашће”. Председник ће све до примопредаје дужности, заказане за 20. јануар, остати Џорџ Буш (62), али ће у међувремену ступити на сцену и Обамин „трансфер” тим, чији је основни задатак да припреми све што је неопходно за „глатки пренос” највише извршне власти.

Засад је сигурно да је новоизабрани председник за шефа кабинета – функцију која, зависно од односа на врху, варира од „протоколарца” до фактичног „премијера” (иако овде не постоји влада, каква је карактеристична за друге) – предложио свог чикашког пријатеља, четвртог демократу по рангу у парламенту, Рама Емануела (који 29. новембра слави 49. рођендан). Емануел је такође оригинална фигура: ривалски републиканци га помињу као бившег играча балета који се у политици понаша „разбијачки као филмски Рамбо”, док га његови демократи истичу као једног од најзаслужнијих за њихово изборно преузимање контроле у Конгресу, у изборима пре две године.

Обама, кажу, има „у виду” низ „примамљивих кадровских решења”. Углавном се крећу у троуглу: чикашки „круг”, чланови некадашње администрације Била Клинтона и „трећих” међу којима су и познати активисти, потомци легендарних Кенедија, па и „цењени чланови супарничке странке”. Могућно је, тако, да би у тежњи да оствари „национално јединство”, понуде за улазак у његову „репрезентацију” могао да упути републиканцима – садашњем шефу Пентагона Роберту Гејтсу (да на том месту остане бар годину дана), бившем шефу дипломатије генералу Колину Пауелу (који му је пружио изборну подршку), сенатору Чаку Хејгелу, а можда и калифорнијском гувернеру (филмском „Терминатору”) Арнолду Шварценегеру.

Подужа је, при том, листа кандидата са шефа дипломатије. Поред Хејгела и његовог партијског колеге Ричарда Лугара, као фаворити за ту дужност се помињу демократи – сенатор Џон Кери (који је међу првим истакнутим демократа подржао Обамину кандидатуру), бивши сенатори Сем Нан и То Дешл, а у оптицају су и гувернер Аризоне Бил Ричардсон и бивши Клинтонов изасланик за Балкан Ричард Холбрук (који је био подржавалац Обамине унутарстраначке ривалке Хилари Клинтон).

Првенство у постављењима ће, како сугеришу познаваоци, добити министарства одбране и финансија, пошто је земља на тим секторима суочена с највећим изазовима – ратовима у Ираку и Авганистану, као и потресима на Волстриту. Ако не задржи Гејтса, Обама би, кажу, за чело Пентагона могао да постави бивше функционере тог министарства – Џона Хемрија, Ричарда Данцига.

Ресор финансија ће, и по сопственим речима, напустити Хенри Полсон, а као наследници на том положају – одакле треба да се руководи државном интервенцијом, вредном 700 милијарди долара, за спасавање ризичних тржишта хипотека и кредита – у првом плану су бивши министар Лоренс Самерс и председник њујоршке испоставе Централне банке Тимоти Гајтнер. Списак обухвата и друге…

Кад учврсти главнину система, особље Беле куће, војску, финансије и дипломатију, Обама ће се „бацити” на остала постављења. Чека га, уз остало, како је прецизирао АП, попуњавање 7.840 радних места у администрацији, од којих 1.117 захтевају потврду у Сенату.

Две претходне председничке транзиције биле су прилично тегобне, подсећају хроничари. Клинтон је тај посао занемарио, а Буш га се касно латио, пре осам година, због познатог, продуженог „добројавања” гласова.

Од данас Обама и његов потпредседник Џозеф Бајден примају најповерљивије, информације обавештајних служби. То ће можда утицати и на нови кадровски распоред снага у врху власти.

-----------------------------------------------------------

Обамин фаворит - члан Српског кокуса

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 6. новембра - Чикаго је због суграђанина Барака Обаме, новоизабраног председника Америке, постао „транзициона престоница света”, јер се у њему кују планови за будући састав извршне власти суперсиле. У тој комбинаторици испоставило се да је Обамин фаворит за место шефа будућег кабинета у Белој кући - његов „комшија” и пријатељ Рам Емануел, члан Српског кокуса у Представничком дому федералног парламента.

Ово специфично тело, које окупља парламентарце заинтересоване за неко посебно питање, основано је пре четири године и Емануел је у њему од почетка. Био је потпредседник кокуса до пре две године, заједно с републиканцем Деном Бартоном, а онда је због презаузетости вођењем кампање за конгресне изборе 2006. то своје место препустио такође Чикажанки, конгресмену српског порекла Мелиси Бин.

Улазак у кокус Емануел је својевремено образложио потребом да САД одржавају савезништво с демократским снагама у Србији и „подрже је да стабилизује своју младу власт”. Потом је био међу потписницима предлога резолуција, међу којима за одавање почасти убијеном премијеру Зорану Ђинђићу и за осуду етничког насиља на Космету.

Емануел је био, подсећа се, виши саветник Била Клинтона од 1993. до 1998. У унутарстраначком дуелу, између Обаме и Хилари Клинтон, постављао се прилично неутрално, али је очигледно стекао врхунско поверење будућег председника, који засад није најавио битне промене курса према Балкану, мада је запажено његово инсистирање на дијалогу у решавању међународних проблема.

Претпоставља се, иначе, да ће чикашки кадрови играти важну улогу у Обаминој администрацији. Чикаго је на гласу, у нашој дијаспори, као „највећи српски град на западној полулопти”.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.