ММФ цеди пензије

Исплата октобарских пензија увећаних за 14,13 одсто почеће у суботу, после чега ће просечан износ на чеку износити 21.707 динара. Најмања пензија биће 11.180, а највећа, по новом закону, 102.500 динара. Пензионери, који примају највишу пензију по старом закону, с октобарским чеком примиће 72.700 динара.

Толике пензије најстарији ће примати све до 1. априла наредне године када по закону следи нова корекција. Да ли ће се, међутим, тада пензије усклађивати само с трошковима живота, како закон сада налаже или ће, уколико буду усвојена нова акта принадлежности пратити раст зарада, остаје да се види. Рачуницу Јована Кркобабића, вицепремијера, да пензије наредне године у просечној заради учествују с 65 одсто могу помрсити једино савети који последњих дана стижу из Међународног монетарног фонда. Посебно њихова препорука да влада Србије не повећава пензије за предвиђених 10 одсто, већ да их само редовно усклађује с растом трошкова живота. Јер, би, у супротном, дошло до великих ломова у буџету.

Како се сазнаје из извора блиских кабинету вицепремијера Кркобабића, ММФ може само да настави да саветује, али одлука да се одустане од повећања пензија за 10 одсто, односно да то буде једнократна корекција за 1,5 милиона најстаријих у Србији, не долази у обзир, категорични су у кабинету.

Увећане пензије су већ обрачунате и паре за исплату припремљене. Пензије почињу да се исплаћују у суботу и за сада нема никаквог дописа било кога у влади да се од овакве идеје одустане, потврдио је јуче за „Политику” Иван Мимић, финансијски директор у Фонду ПИО.

Буџетом су биле предвиђене паре за исплату пензија ванредно увећаних за 10 одсто, само што је исплата дошла у октобру, а не у јануару, како иначе закон прописује. Дакле, ту није било ванредног издвајања новца, подсећају у Фонду ПИО.

Упитани, да ли то значи да ће и поред притисака „светске позајмне касе” ова корекција од 10 одсто улазити у основицу за обрачун и наредне године, у кабинету потпредседника се сазнаје да све остаје како је и најављивано. Дакле, увећање од 10 одсто неће важити само до краја ове године и није реч о једнократној помоћи, већ о трајном повећању, које ће улазити у основицу за обрачун и наредне године.

Овакав одговор представници ММФ требало би данас и званично да добију из кабинета вицепремијера, јер како каже извор близак ММФ, то је пре неколико дана и затражено. Оно на чему ће Кркобабић инсистирати и наредних дана је да пензије од Нове године прате зараде, јер ће плате много спорије расти од раста трошкова живота тако да се то неће драстично одразити на државну касу.

Управо је то показала и последња корекција пензија за 14,13 одсто. Првобитно је било најављено да ће пензије бити веће за 17 одсто, јер се очекивало да ће толики бити раст зарада. Испало је, међутим, да су зараде много спорије расле од трошкова живота тако да је усклађивање много мање. Тако нешто се очекује и наредне године, категорични су у кабинету Кркобабића.

Уколико би се прихватила препорука ММФ-а, да ово повећање од 10 процената ипак буде једнократно, влади не би преостајало ништа друго него да мења Уредбу о ванредном усклађивању пензија коју је недавно и усвојила. То додатно компликује целу ствар. На то Кркобабић, како тврде његови сарадници, неће пристати.

ММФ је, међутим, изричит у томе да би с овим повећањем расходи буџета у наредној години били увећани за више од 50 милијарди динара. Предлог ММФ-а је, ако буде прихваћен, да пензије и зараде, које се финансирају из буџета, могу у наредној години да порасту у складу са трошковима живота, око осам одсто.
 Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже за „Политику”, да таква препорука ММФ нема никакве логике, јер би у случају да овај предлог буде прихваћен био прекршен постојећи закон о пензијама који прописује ванредно усклађивање пензија од 1. јануара 2009. године будући да су оне пале испод законом прописаног минимума од 60 одсто. До краја године просечно учешће пензија у зарадама биће око 59, дакле, опет испод прописаних 60 одсто.

Проблем је једино што је ванредно усклађивање на наплату дошло три месеца раније, него што је регулисано посебном уредбом, али тих 10 одсто би ушло у обрачун за основицу нових пензија чак да се ванредно усклађују тек од 1. јануара, категоричан је он.

Осим тога, додаје он, пензионерима самосталних делатности су увећане октобарске пензије већ исплаћене.

Након свега што се дешава у преговорима са ММФ у погледу прекрајања буџета за 2009. годину у коме је велика ставка повећање тих принадлежности од око 50 милијарди динара, питање је да ли ће Кркобабић и ПУПС, који заступа пензионере, моћи да остану у садашњој коалицији која чини владу.