Цајтнот

УЗГРЕД БУДИ РЕЧЕНО

У Србији је корупција веома раширена и то представља озбиљан проблем. Не, не клевећем своју земљу него наводим део прекјуче објављеног годишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција.

Срећа у несрећи је што ни ова влада, као ни претходне, није заборавила да борбу против корупције стави на листу својих приоритета, па смо за мање од четири месеца од њеног формирања добили Закон о Агенцији за борбу против корупције чија ће примена почети већ за 14 месеци. Ово можда баш и није реалан рок, нарочито ако се има у виду досадашња ажурност извршне власти у примени закона. Посебно оних о надзорним телима.

Јер, на пример, закон о Државној ревизорској институцији (ДРИ) усвојен је у новембру 2005. године, али је Савет ДРИ изабран тек 24. септембра 2007, дакле више од 22 месеца након што су се посланици сложили да нам је потребан орган који ће контролисати трошење средстава из буџета. Посланици су, међутим, за 18 месеци пробили рок који су сами себи одредили тим законом да изаберу Савет ДРИ. Чланове тог савета требало је да предложе посланици до маја 2006, али им то дуго није било на врху листе приоритета или нису могли да се сете имена квалитетних кандидата.

Просторије за рад ревизори су добили тек прошлог месеца. Дакле, готово три године након усвајања закона испуњен је један од основних предуслова за почетак рада ове важне институције.

Нешто мање се журило са применом закона о радиодифузији, који је усвојен у јулу 2002. године са намером да се уведе ред у етру. Први састав тела које је требало то да уради (Савет Републичке радиодифузне агенције) изабран је десет месеци након усвајања закона. Међутим, савет је блокиран пре него што је и почео с радом будући да су поједини његови чланови поднели оставке, које су образложили кршењем законске процедуре приликом избора чланова Савета које су предложили влада и скупштина. Нови састав изабран је тек у фебруару 2005. године, што значи да је примена закона о радиодифузији фактички почела 30 месеци након његовог усвајања.

Ипак, можда је најгоре прошао Закон о лустрацији, који је усвојен у мају 2003. године и чија примена до данас није почела. Истина, није баш антикорупцијски, али изгледа да није ни закон.

У таквој ситуацији 14 месеци за почетак примене Закона о Агенцији за борбу против корупције чини се као кратак рок.

Нарочито кад се погледа ко су предлагачи деветочланог одбора Агенције. А међу предлагачима је и Административни одбор Скупштине Србије. Тренутно њему председава Томислав Николић, кога су дојучерашње страначке колеге из Српске радикалне странке оптужиле за крађу мандата и узурпацију те функције.

Своја три кандидата за једног од чланова Агенције треба да предложи и Врховни касациони суд. Који још није основан. Па ће, док се то не деси, функцију тог предлагача вршити Врховни суд Србије. Законодавац је ипак имао у виду стварно стање. То јест чињеницу да за сада још није усвојен ни закон који треба да омогући оснивање Врховног касационог суда.

Међу овлашћеним предлагачима је и Влада Србије. Око чија три кандидата треба да се сложи девет партија које је чине.

Да не заборавимо ни Социјално-економски савет у коме, осим представника владе, седе и представници синдиката и послодаваца. И то тело предлаже три кандидата, од којих може бити изабран само један. Рецимо да свака од ове три углавном супротстављене групације предложи по једног кандидата за чланство у одбору. И рецимо да се пуком случајношћу испостави да је владајућа већина у скупштини гласала баш за оног кога су предложили представници владе у Социјално-економском савету, јер сматра да је најквалификованији. Хоће ли се рад­ници и послодавци мирно сложити с тим да су њихови кандидати лошији. Или ће оспоравати избор и тиме блокирати рад Агенције.

На крају, ту су и новинарска удружења, која о свом кандидату треба најпре да се договоре између себе, што мирише на преговоре дуже од оних између кипарских Грка и Турака.

Па кад се коначно сви усагласе и изаберу бар седам од девет чланова одбора, онда одбор расписује конкурс за директора. Којег треба да изабере у року од два месеца. Е, то је већ цајтнот.