Битефове велике приче

Под слоганом који интерпретира цитат Достојевског: „Лепота (не)ће спасити свет”, а замишљени и запитани да ли било која племенита особина човека може уопште да спасе планету која константно гори, за публику 58. Битефа ове године имамо десет представа. Да ли је уопште могуће спасии свет овим средствима које имамо? Или нам преостаје да сањамо, па нека онда тако и буде.  Будући да немамо концепт, то је ранијих година био случај, мислим да нема ни окоснице, али рецимо три представе: „Сексуално васпитање II: борба” ауторке Тјашe Чрнигој, затим „Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: шта би рекла Челси мени” Ирене Ристић и Ђорђа Живадиновића Гргура и  „This is my truth, tell me yours”, ауторке: Јасне Жмак, представљају целину коју не би требало пропустити, каже за „Политику” Милош Латиновић, Фестивал ће бити одржан од 25. септембра до 4. октобра и поклоницима театра понудиће десет представа у такмичарској селекцији коју је потписао Никита Миливојевић, уметнички директор Битефа, са својим креативним тимом.

– Селекторски тим се труди да програм фестивала одговара времену у коме живимо, а како нам свакодневни живот оптерећују многобројне непријатне околности, стварајући бриге, логично је да селекција буде реакција на све непријатности. Није, међутим, програм ригидно тематски одређен него су представе различите. Поред великих женских ликова, савремених интерпретација античких митова, програм садржи и целину од неколико предавања-перформанса јер желимо да публици прикажемо тренд који је поново доминантан, а приметили смо то и на бројним светским фестивалима. Очит је велики повратак причања прича – каже Милош Латиновић и додаје:

– Чини нам се да постоји потреба уметника да говоре о нашој стварности и постављају питања што се тичу како система вредности, тако и важности критичког мишљења које недостаје данашњим друштвима, без обзира на политичку структуру. Без критичког става, мишљења, јавно изнетог, слободно саопштеног, нема напретка у друштву, али подразумева се да такав став мора бити аргументован и поткрепљен чињеницама. Театар је увек баратао у тим оквирима – неспутаности и истинитости. Мислим да ће то бити видљиво и у представама које ове године доводимо у Београд и Србију.

Латиновић каже да ће на Битеф и ове године доћи две хиљаде људи из Србије и иностранства:– да играју представе, да прате фестивал или извештавају о њему.

– Мислим да Србија нема много простора за поправљање свог имиџа, али сам сигуран да култура, посебно манифестације које организујемо, препоручују нашу земљу као значајну на мапи Европе. У контексту с тим најављени долазак Тијага Родригеза, који води можда највећи и најзначајнији театарски фестивал у свету као што је Авињон, и Мила Рауа, уметничког директора Винер фествохена из Беча довољно снажно наглашавају тезу о важности Битефа данас. А, поред њих, биће у Београду тих дана још занимљивих и значајних људи...

Иза креативног тима Битефа је велики посао између два фестивалска издања, од избора нових представа, до организационих, техничких, финансијских решења. Латиновић  каже да Битеф нема могућност уговарања „великих” гостовања на време и објашњава:

– Мислим на представе које се продуцирају по годину до две дана, велике спектакле који се договарају од две до четири године унапред јер смо лимитирани годишњим финансирањем и, генерално, системом који није промењен од оснивања фестивала. Морам да нагласим да је ова година сама по себи компликована, па је то додатно помрсило конце око неких продукција које смо желели на фестивалу… Но, да не бисмо плакали за просутим млеком, већ ишли напред, могу да поделим са читаоцима велику захвалност свим Битефовим партнерима јер су имали разумевања за нас и прилагођавали се нашем темпу. Тако ће Београд имати јединствену прилику да види продукцију Комеди франсез, која никада до сада није била на Битефу, а није гостовала ни у региону.

Директор Битефа додаје да ће ове године бити изненађења више него икада, али „нека их публика лагано открива, вео по вео”. Лично препоручује Каролину Бјанки и њену представу која затвара фестивал. Бјанки је театарско име које је у Европи већ славно, а наша публика се још није упознала са њеним радом који изузетно прецизно балансира на танкој жици више несагледивог амбиса, вели Латиновић.

Кад је реч о томе како Битеф ове године „стоји” финансијски. Латиновић одговара:

– Тешко питање, још тежи одговор. Или неколико одговора: лоше; коректно, с обзиром на околности, натегнуто у односу на жеље и уверења, добро у складу с интересовањем људи који су спремни да помогну... Сви ови одговори су тачни, јер када се сагледа буџет Битефа из перспективе неког позоришта изван Београда или мањег фестивала, онда делујемо као незахвални и мегаломански опредељени, али када упоредите величину бренда, у релацији, с нама сличнима, онда је то – смешно. Сигурно нећемо рећи Родригезу колики нам је буџет, јер он има огромне паре и не би нам веровао. Али, Авињон (и неки други фестивали) имају такве буџете пошто држава зна шта хоће од фестивала, организације и уметничког руководиоца и таквим буџетом штити, али и захтева оригиналност, квалитет, јединственост, посећеност... Битеф се за то бори другим средствима, јер нисмо у могућности да финансијски парирамо. Штета је што буџет, какав год да је, не знамо раније (у овом тренутку Битеф нема заокружен буџет), јер бисмо са логистиком, високим степеном сарадње, поверењем наших сарадника, традицијом, могли да добијемо изузетне представе, које откривамо раније од свих. Али, то је друга, дуга, стара прича, која очито нема крај...