Срби вехабије

Младић, исламски терориста, који је устрелио испред амбасаде Израела самострелом жандарма на дужности Милоша Јевремовића, није дошао из Сирије, нити Ирака, није чак ни са Косова и Метохије, нити из Босне и Херцеговине. Терориста се зове Милош Жујовић, рођен је и одрастао у Младеновцу, био је Србин, претпоставимо да је био православац, вероватно не претерано посвећен цркви. Шта се догодило у мозгу тог младог човека да се из средине у којој је порастао, дакле из Шумадије, где заиста никог не можете у ширем окружењу да пронађете да је мухамеданске вере, те је не само прешао у Ислам већ је отишао ка секташком Исламу, ка Селафизму?

Ово није нимало наивно, нити безазлено питање. Подсећања ради, терористички акт у Паризу извршили су терористи који су четврта или пета генерација досељеника са Блиског истока у Француску. Дакле, особе које су одгајане на учењу о демократији, људским правима, поштовању различитости, европским вредностима. Ипак, уместо свега тога они су радије прихватили да буду шехиди, да се жртвују за сумануте циљеве и да им дражи буде неки калифат у Раки од бљештавих светала Париза.

Да се разумемо, ово није први случај Србина који је скренуо ка вехабизму. Било је тих ситуација и у Републици Српској. Сећам се младића, Србина из Бијељине, који је са својих 20 година пришао вехабијама. Не бих да подижем панику, нити било кога да плашим, али њих по Београду има поприлично, с обзиром на то да је Београд српска престоница. Углавном нове припаднике траже по сиромашним, претежно ромским, срединама где уз силна обећања и добро плаћање регрутују нове чланове. Приватне куће претварају у мале џамије где се окупљају и тако праве џемате. Да будемо до краја искрени, они праве огроман проблем најпре самој Исламској верској заједници, што овде у Београду, што оној у Новом Пазару, јер предводнике обе Исламске заједнице сматрају неверницима и труде се да им преотимају вернике. Отуда прва у борби против таквих мора да буде сама Исламска заједница, јер она је та која мора младим муслиманима да приближи Ислам на прави начин.

Слично ономе што наша света црква мора да чини када разговара са верујућим народом и када га одвраћа да не скрене ка сектама. Вехабије су суштински секта. Као и свака друга верска секта и они су спремни агресивним путем да се боре за неке своје циљеве, с тим што су њихови циљеви углавном скопчани на политичко-верској бази. Крајњи циљ им је стварање велике исламске државе базиране на Шеријату и њиховом схватању Ислама. За невернике у таквој држави нема места и они се кажњавају смрћу.

Многи кажу да су баш они озбиљан продукт западних обавештајних структура, што смо иначе могли да се уверимо деведесетих година када су такве појаве уз свесрдно жмурење на оба ока тадашње администрације САД и самог амбасадора САД у Хрватској, Питера Галбрајта, доведене у Босну и Херцеговину на подручје Озрена и Маглаја како би заједно са Армијом БиХ учествовали у борбама против Војске Републике Српске. За узврат добили су да се баш на том подручју населе и да створе скоро па мини-калифате у некадашњим српским селима на Озрену. Наравно, шире се они и по целој Босни и Херцеговини, у Сарајеву имају своје џамије, отварају школе и инвестирају озбиљан новац за њихово учење. Оно што је најзанимљивије је чињеница да су Босна и Херцеговина, као и подручје Косова и Метохије, под пуном контролом западних војски и служби, а баш се ту вехабије највише развијају. Сложићемо се да је тешко поверовати у случајност, зар не.

Отуда, морамо се озбиљно припремати за недајбоже нека слична недела. Видели смо шта се недавно догодило у Руској Федерацији. Не можемо никако искључити да нешто слично се неће и код нас догодити.

Зато, четворе очи да се отворе и да се према таквима нема милости.

*Народни посланик