Srbi vehabije

Mladić, islamski terorista, koji je ustrelio ispred ambasade Izraela samostrelom žandarma na dužnosti Miloša Jevremovića, nije došao iz Sirije, niti Iraka, nije čak ni sa Kosova i Metohije, niti iz Bosne i Hercegovine. Terorista se zove Miloš Žujović, rođen je i odrastao u Mladenovcu, bio je Srbin, pretpostavimo da je bio pravoslavac, verovatno ne preterano posvećen crkvi. Šta se dogodilo u mozgu tog mladog čoveka da se iz sredine u kojoj je porastao, dakle iz Šumadije, gde zaista nikog ne možete u širem okruženju da pronađete da je muhamedanske vere, te je ne samo prešao u Islam već je otišao ka sektaškom Islamu, ka Selafizmu?

Ovo nije nimalo naivno, niti bezazleno pitanje. Podsećanja radi, teroristički akt u Parizu izvršili su teroristi koji su četvrta ili peta generacija doseljenika sa Bliskog istoka u Francusku. Dakle, osobe koje su odgajane na učenju o demokratiji, ljudskim pravima, poštovanju različitosti, evropskim vrednostima. Ipak, umesto svega toga oni su radije prihvatili da budu šehidi, da se žrtvuju za sumanute ciljeve i da im draži bude neki kalifat u Raki od blještavih svetala Pariza.

Da se razumemo, ovo nije prvi slučaj Srbina koji je skrenuo ka vehabizmu. Bilo je tih situacija i u Republici Srpskoj. Sećam se mladića, Srbina iz Bijeljine, koji je sa svojih 20 godina prišao vehabijama. Ne bih da podižem paniku, niti bilo koga da plašim, ali njih po Beogradu ima poprilično, s obzirom na to da je Beograd srpska prestonica. Uglavnom nove pripadnike traže po siromašnim, pretežno romskim, sredinama gde uz silna obećanja i dobro plaćanje regrutuju nove članove. Privatne kuće pretvaraju u male džamije gde se okupljaju i tako prave džemate. Da budemo do kraja iskreni, oni prave ogroman problem najpre samoj Islamskoj verskoj zajednici, što ovde u Beogradu, što onoj u Novom Pazaru, jer predvodnike obe Islamske zajednice smatraju nevernicima i trude se da im preotimaju vernike. Otuda prva u borbi protiv takvih mora da bude sama Islamska zajednica, jer ona je ta koja mora mladim muslimanima da približi Islam na pravi način.

Slično onome što naša sveta crkva mora da čini kada razgovara sa verujućim narodom i kada ga odvraća da ne skrene ka sektama. Vehabije su suštinski sekta. Kao i svaka druga verska sekta i oni su spremni agresivnim putem da se bore za neke svoje ciljeve, s tim što su njihovi ciljevi uglavnom skopčani na političko-verskoj bazi. Krajnji cilj im je stvaranje velike islamske države bazirane na Šerijatu i njihovom shvatanju Islama. Za nevernike u takvoj državi nema mesta i oni se kažnjavaju smrću.

Mnogi kažu da su baš oni ozbiljan produkt zapadnih obaveštajnih struktura, što smo inače mogli da se uverimo devedesetih godina kada su takve pojave uz svesrdno žmurenje na oba oka tadašnje administracije SAD i samog ambasadora SAD u Hrvatskoj, Pitera Galbrajta, dovedene u Bosnu i Hercegovinu na područje Ozrena i Maglaja kako bi zajedno sa Armijom BiH učestvovali u borbama protiv Vojske Republike Srpske. Za uzvrat dobili su da se baš na tom području nasele i da stvore skoro pa mini-kalifate u nekadašnjim srpskim selima na Ozrenu. Naravno, šire se oni i po celoj Bosni i Hercegovini, u Sarajevu imaju svoje džamije, otvaraju škole i investiraju ozbiljan novac za njihovo učenje. Ono što je najzanimljivije je činjenica da su Bosna i Hercegovina, kao i područje Kosova i Metohije, pod punom kontrolom zapadnih vojski i službi, a baš se tu vehabije najviše razvijaju. Složićemo se da je teško poverovati u slučajnost, zar ne.

Otuda, moramo se ozbiljno pripremati za nedajbože neka slična nedela. Videli smo šta se nedavno dogodilo u Ruskoj Federaciji. Ne možemo nikako isključiti da nešto slično se neće i kod nas dogoditi.

Zato, četvore oči da se otvore i da se prema takvima nema milosti.

*Narodni poslanik