Падају камате на штедњу

У јуну ове године Европска централна банка (ЕЦБ) је први пут од 2019. године смањила камате, а на исти корак се одлучила и домаћа централна банка. Колико је тај потез био добра вест за дужнике који отплаћују зајмове, јер је у перспективи наговестио смањење њихових обавеза, толико то није била добра вест за штедише, јер је показала да раста камата на депозите више неће бити и да ће морати да се задовоље постојећим износима које им банке плаћају. У перспективи можда и нижим приносима на капитал.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, сматра да ће одлука поменуте две централне банке вероватно значити застој у даљем расту камата, па ће грађани за већу зараду морати да се обрате на друге адресе. Да улажу у обвезнице државе, обвезнице предузећа, акције...

„Камате на једногодишње депозите на евре врхунац су достигле прошле године у јесен, пред месец штедње када је традиционално повећана активност депонената. Тада је штедња у еврима на нова орочења достизала 3,6–3,7 процената, да би са проласком тог периода поново пала испод нивоа од три одсто. На 2,8 одсто у мају ове године. Пошто грађани плаћају порез од 15 одсто на ову зараду реални приноси су и мањи”, указује он. Укратко, камате су расле од 2022. до јесени 2023. године, а у јуну ове године су први пут смањене.

Гујаничић подсећа да је главни одговор светских централних банака на разбуктавање инфлације 2022. године био интензивни раст камата који је довео до генералног раста цене новца и пре свега поскупљења кредита. Међутим, активне камате, којима банке наплаћују своје пласмане, много су брже расле од цене депозита, пасивних камата, што је прошле године довело до велике експанзије банкарских профита. Тако су домаће банке прошле године оствариле рекордан профит од 122,2 милијарде динара, што је више од милијарде евра, а сличан тренд је настављен и у прва три месеца ове године јер је добит износила 43,3 милијарде динара.

Највећи допринос расту профита дали су нето приходи од камата односно разлика између цене по којој банке пласирају и прикупљају средства. Очекује се да ће се тај тренд ублажити ове године с обзиром на то да ће с протоком времена све већи број штедиша тражити бољи пласман за свој новац.

У Народној банци (НБС) кажу да на кретање каматних стопа банака на штедњу и кредите у значајној мери утичу одлуке централних банака о висини њихових референтних каматних стопа. Међутим, каматне стопе банака зависе и од њихове пословне политике и других фактора које узимају у обзир.

У складу са пооштравањем монетарне политике које је НБС спроводила од октобра 2021. године у условима високих инфлационих притисака, каматне стопе на динарске депозите имале су тренд раста. У просеку са 1,72 одсто у октобру 2021. на 4,52 одсто у мају 2024. године.

Подсећају да је НБС у јуну ове године смањила референтну каматну стопу, што треба да се одрази и на смањење каматних стопа на динарску штедњу, али и осталих каматних стопа на динарском тржишту попут каматних стопа на динарске кредите банака, а то ће допринети мањим трошковима задуживања привреде и грађана у локалној валути, и то без преузимања валутног ризика.

„Каматне стопе на динарску, као и на штедњу у еврима, иако на релативно високом нивоу у поређењу са претходним периодом, од почетка године падajу, иако су и НБС и ЕЦБ своје каматне стопе смањиле тек у јуну свака за 25 базних поена. Смањење каматних стопа је израженије код девизне штедње. Према последњим расположивим подацима за мај 2024. године, просечна каматна стопа на новоположену штедњу у динарима износила је 4,52 одсто, што је за 0,73 процентна поена ниже него у децембру прошле године. Притом, на динарску штедњу орочену на период до једне године каматне стопе у мају 2024. године у просеку су износиле 4,54 одсто, на штедњу од једне до две године 4,57 одсто, а на штедњу преко две године 4,27 одсто”, кажу у НБС.

Када је реч о штедњи у еврима, каматне стопе на новоположену штедњу су током пет месеци 2024. године забележиле већи пад (за 1,02 процентна поена) него код динарске штедње и у мају су у просеку износиле 2,73 одсто, и то на орочену штедњу до једне године 2,83 одсто, од једне до две године два одсто и преко две године 1,72 одсто.

Закључно са 30. јуном 2024. године, динарска штедња је износила 161 милијарду динара, што је нови највиши износ и од почетка 2024. године већа је за 23 милијарде динара, тј. за 17 одсто. Девизна штедња износи готово 15 милијарди евра и од почетка 2024. године повећана је за 555 милиона евра, тј. за четири одсто.