Песник и хајдук из Зете

Није му било лако ни са вишедеценијским режимом Мила Ђукановића, који му је судио, осудио га, притварао и у кућном притвору држао, али ни са садашњим „ослободилачким”, који му не да да буде слободан човек – политичар, да воли Србију и Русију, па му стога не дају ни да привири у кабинет премијера Милојка Спајића.

Ни земље Квинте нису му наклоњене, пре би се могло рећи да би биле најсрећније да оде са политичке сцене и врати се у његову плодну Зету да гаји паприке, парадајз...

Но, то је свих њих заједно само „пуста жеља”. Кнежевић је оштроуман политичар. Нерадо се с њим полемише у парламенту, с новинарима, пред телевизијским камерама... Другима се има понешто казати – њему само да је прејак на речима и да потиче из партизанске породице, што он не крије. Напротив, поносан је, али још поноснији што је Србин из прве српске државе Зете и што часно брани своје корене, претке и потомке, свој српски национални идентитет.

У бројним нападима у политичкој арени његов статус изузетно поштованог човека одбранио га је чак и од скај записа који су многим „поштеним” политичарима и њиховим слугама открили траг у „царству криминала”.

Није цењен само међу слободним грађанима, већ посебно и међу становницима Завода за извршење кривичних санкција (ЗИКС), где је осетио све „његове чари”, због чега свако своје излагање у црногорском парламенту почиње речима: „Слободни грађани Црне Горе, и ви у ЗИКС-у”. Наравно, ЗИКС је скраћеница за Завод за извршење кривичних санкција, тј. затвор у Спужу, у ком је Кнежевић поштено одлежао оно што су му непоштени пресудили.

Власт, односно судство и тужилаштво Ђукановића су га на дан парламентарних избора у октобру 2016. осумњичили за покушај спровођења терористичких акција у циљу рушења власти насилним упадом у Скупштину Црне Горе са још двадесетак држављана Србије и лидером Нове српске демократије Андријом Мандићем и осудили их на по пет година затвора. Недавно је та одлука поништена и у току је ново суђење, за које се верује да ће бити пораз претходном политичком суђењу.

Милан Кнежевић увек је главна личност политичко-позоришне представе „Народни забушанти у црногорском парламенту”, који кроз хумор и сатиру у ствари пошаље најозбиљније поруке политичким опонентима, али и грађанима међу којима ужива велику популарност.

Од политичких заврзлама, предугих и заморних расправа у парламенту, Кнежевић се брани писањем и до сада је објавио неколико занимљивих књига поезије и роман. Добитник је неколико награда за књижевност, међу њима и награде „Радоје Домановић” Удружења књижевника Србије.

За разлику од овог поретка, у политици интереси диктирају редослед па му се као „грех” лепе етикете србовања, али им не успева да га сврстају међу промоторе четништва, јер се његова породица храбро борила и гинула у ослободилачкој борби не само 1941. године.

Овај бунтовни песник, политички хајдук из Зете, дипломирао је српски језик и јужнословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу. Говори енглески и руски језик. Ожењен је Тамаром и има сина Алексеја. Живи у Зети а станује у Подгорици.