Прве марке

Марке су се у почетку емитовале са само три мотива: ликовима владара, грбовима држава, односно националним обележјима и стилизованим бројевима који су означавали номиналну (франкатурну) вредност марке.

Прва поштанска марка на свету, емитована у Енглеској 1840. године, као мотив има краљицу Викторију, на првој поштанској марки емитованој ван Енглеске, на подручју кантона Цирих 1843. године, налазе се бројеви, док је на марки за кантон Женеве приказан грб тог града. Ове марке називају се редовним издањима јер се емитују искључиво за пошту. Тада је било мало сакупљача марака, а издавања поводом значајних годишњица није било, осим ако није била реч о јубилеју самог владара.

Слично важи и за поштанске марке Кнежевине и, касније, Краљевине Србије у 19. веку. Све марке као мотив имају ликове кнеза Михаила, кнеза, а потом и краља Милана и краља Александра Обреновића, осим прве две новинске марке које имају за мотив грб Кнежевине Србије и порто марака са мотивом државног грба Србије. Оваква пракса наставила се и у време династије Карађорђевић, када је почело и емитовање пригодних марака. Данас се издаје далеко више пригодних него редовних поштанских марака.

На првој редовној поштанској серији марака Кнежевине Србије, пуштеној у оптицај јуна 1866. године, приказан је лик из профила кнеза Михаила Обреновића. Серија садржи три поштанске марке са идентичним нацртом, осим што су одштампане у различитим бојама и номиналама. Прве марке Кнежевине Србије одштампане су у Царској државној штампарији у Бечу. Номинале су 10, 20 и 40 пара, а штампане су у жутој, ружичастој и плавој боји.

Овај образац издавања франко марака – да марке буду идентичне изузев различитих боја и номинала код нас се задржао готово до краја прошлог века, с тим што су после Другог светског рата емитоване редовне серије са ликом Јосипа Броза.

(/slika2)Како је кнез Михаило поживео само две године од емитовања првих српских марака, издато је још само шест редовних марака са његовим ликом. За време владавине кнеза, а потом и краља Милана, од 1869. до 1880. године, све марке носе његов лик, а изашло их је укупно 29. Штампане су у Државној штампарији у Београду.

Због релативно лоше штампе сва ова издања обилују грешкама и веома су занимљива за филателистичка истраживања. Грешке на редовним маркама, због њиховог великог тиража, дешавале су се и много касније, када је процес штампања знатно усавршен.

Марке с ликом краља Александра Обреновића почеле су да се емитују 1890. године и штампане су у Државној штампарији у Београду. До краја 19. века емитовано је 19 редовних марака у три серије. Две марке са ликом краља Александра Обреновића прештампане су 1. новембра 1900. године. Марке од 20 пара и 1 динар штампане су у много већем тиражу од потребног, док су марке номинале 10 и 15 пара недостајале, па су на марке од 20 пара и 1 динар стављени претисци који означавају нову вредност – од 10 и 15 пара. И ова пракса, да се марке прештампавају са новом вредношћу, често ће се касније користити.