Курти чека долазак Рутеа за приближавање НАТО-у

За сада нема могућности да тзв. Косово крене путем чланства у НАТО-у, али се могу створити одређени услови ако би Београд прихватио француско-немачки предлог споразума

Када би се стриктно поштовала правила и међународно право, шансе да лажна држава Косово ускоро уђе у НАТО биле би равне нули, јер за такав сценарио потребна је сагласност свих чланица, а готово је извесно да сада тако нешто не би дозволиле Шпанија и Мађарска. Упркос томе, лобисти, попут некадашњег портпарола НАТО-а, британског политичара Џејмија Шеја, покушавају да на мала врата Приштину уведу у ову организацију измишљајући да из централне Србије прети војна офанзива на Космет, уз традиционалну етикету да је, зато што нисмо увели санкције Русији и заправо водимо суверену политику, Београд „продужена рука Москве”.

Да би спречила могућ негативни сценарио, Србија ће водити активну спољну политику која ће за циљ имати да свим чланицама НАТО-а јасно предочи погубност захтева да Приштина буде део једног војног савеза. Поготово у тренутку када Албин Курти звецка оружјем и по етничком принципу хапси Србе. Само овај податак је довољан да елиминише Приштину, јер је у статуту алијансе посебно наглашено да будући члан треба да буде демократска земља с праведним односом према националним мањинама. Процедура за улазак нове чланице је наравно ствар договора, али до сада за НАТО то није ни била тема о којој се званично разговарало. За пријем нове чланице консензус свих земаља је јако битан јер је НАТО настао у нека другачија геополитичка времена, када су владала друга правила и много чвршћи међународни поредак, успостављен на Јалти.

Уз то, НАТО чини скуп 32 државе, рачунајући Шведску, и све чланице су међународно признате, суверене земље, које званично имају своју спољну политику и своје оружане снаге. Зато се поставља питање како очекивати улазак тзв. Косова у НАТО ако је једна од најважнијих чланица Шпанија, која није признала самосталност јужне српске покрајине, или Мађарска, која јесте то урадила, али последњих година редовно гласа против пријема тзв. Косова у било коју међународну организацију.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да за улазак Космета у НАТО постоји једна непремостива препрека – нема сагласност матичне државе за тако нешто, а то је Србија. За „Политику” каже да је та сагласност неопходна и због међународног права, али и посебно због Резолуције 1244, која изричито наглашава, три пута, да треба да се поштује суверенитет и територијални интегритет. Додаје да је Запад веома заинтересован да оно што је насилно одвојио што пре учини дефинитивним и да легализује агресију, а да без Србије то није могуће.

„НАТО може да нагласи да му је циљ да тзв. Косово постане његов члан, али њихов проблем је да земља која очигледно не да има нерешен гранични проблем, него матична држава оспорава њену државност, не може да уђе у НАТО. Није спорно да је НАТО под доминацијом САД и ту им је потребно да добију пристанак Србије, јер без тога они ће још више да буду означени као организација која је постала позната по неодобреној војној интервенцији и пријему чланова кршећи свој статут”, каже Јовановић. Очекује да ће то наваљивање бити све интензивније, паралелно с наставком притисака на Србију да што пре убрза процес нормализације с тзв. Косовом, а после с признањем.

„То је мат у два потеза који су смислили Немци, и после тога убедили Французе. После тога су убедили и оних пет земаља ЕУ које нису признале КиМ да то подрже као једну врсту бенигног дијалога. Тај притисак за улазак у НАТО вршиће преко агента провокатора Албина Куртија, који треба да обави ’прљав посао’ и да нас истера из сигурног лежишта на чистину да би нас они притерали уз зид и натерали да признамо оно што су створили. Сви ти притисци и тактичке претње на нас врше се с циљем убрзавање поступка прилагођавања жељама и интересима у вези с КиМ и тако бих протумачио лобирање Шеја”, коментарише Јовановић својеврсно политичко буђење некадашњег званичника НАТО-а из Лондона.

Џејми Шеј управо је затражио од новог шефа алијансе Марка Рутеа да појача мисију Кфора на КиМ. Тврди да ће Руте питање ситуације на Космету држати високо на дневном реду због крхке безбедносне ситуације, те да би требало да се повећа и дипломатски ангажман са ЕУ. „Волео бих да видим да Руте ближе сарађује с председницом Европске комисије, као што је то чинио бивши генерални секретар НАТО-а Џорџ Робертсон, који је радио с бившим представником ЕУ Хавијером Соланом како би избегао рат у Македонији почетком двехиљадитих”, каже Шеј. Навија да се деси јачање партнерства Приштине и НАТО-а, а додаје да би волео да Руте буде „великодушнији” према тзв. Косову по питању заједничких активности.

Да им је, уз приступање ЕУ, чланство у НАТО-у један од кључних приоритета, одавно истичу и из Приштине. „Наш циљ за чланство у НАТО-у је јасно стављен до знања, ми свакодневно идемо ка том циљу. Војска коју имамо је јача него икада раније”, изјавио је недавно Курти. Најаве косовских званичника да очекују брз пријем у НАТО су популистичке изјаве које нису утемељене у чињеницама, већ искључиво усмерене према Србији.

Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине и стручњак за безбедност Милован Дрецун каже да је дугорочан циљ НАТО-а да тзв. Косово постане његов члан и на томе Приштина посвећено ради. За наш лист каже да им водеће чланице НАТО-а помажу у свему томе, али да је званичан став алијансе да не може да се још разговара о чланству тзв. Косова у Партнерству за мир, што би требало да буде први корак зато што то није међународно призната држава.

„Приштина је направила акциони план за придруживање НАТО-у, који подразумева три фазе – да прво постану чланица Америчко-јадранске повеље, друга да уђу у Партнерство за мир и треће је пуноправно чланство. Нема никакве дилеме да је водећим западним државама циљ да тзв. Косово учлане у НАТО и на тај начин ће покушати да ставе под контролу овај део Европе, односно да га интегришу у евроатлантски простор. За сада нема могућности да тзв. Косово крене путем чланства у НАТО-у, али се они припремају. Могу се створити одређени услови уколико би, рецимо, Београд прихватио француско-немачки предлог споразума на путу ка нормализацији”, каже Дрецун. Уколико бисмо признали независност Приштине и да се не противимо чланству у међународним организацијама, онда би то био знак да водеће државе изврше притисак на оне четири државе које нису признале КиМ да се и оне без де јуре признања сложе да КиМ постане члан НАТО-а уз образложење да се ни сам Београд не противи.

Иначе, процес приступања у Северноатлантску алијансу уопште није брз. Свакако он захтева од кандидата да испуне одређене услове. Рецимо, од када је Црна Гора 2009. године поднела захтев до процеса приступања прошло је осам година. Политички аналитичар Срђан Граовац очекује наставак прљаве пропаганде против Србије и за „Политику” каже да албански лобисти инсистирају на чланству Приштине, јер је то једини начин да се трајно заштите тековине НАТО бомбардовања 1999. године. Наводи да све то не треба занемарити и да Србија треба веома јасно и посвећено на томе да ради да би међународну заједницу уверила да нам је слобода и посвећеност европским принципима и вредностима приоритет. Уосталом, ту посвећеност смо ставили у члан 1 Устава Србије.

„Морамо се борити за очување мира и не смемо дозволити било какву нестабилност на западном Балкану, која би без икакве сумње одговарала Приштини. Србима и Србији то не одговара у овом тренутку”, каже Граовац. Подсећа да чланица НАТО-а може бити само држава која нема територијалних спорова, а Космет је територијални спор сам по себи. Уколико би га примили, онда би алијанса имала проблем јер је реч о територији која је потенцијално конфликтна. Међутим, наш саговорник је опрезан.

„Преседани су најмање могући у мирна времена када све иде својим током, а то сада није случај. Ми можемо бити сведоци великих изненађења и убрзаних европских интеграција које не би биле могуће у неко мирно време и зато кажем да морамо да будемо опрезни због неких волшебних одлука које би могле да КиМ гурају у правцу чланства у НАТО-у. Све то треба узети у обзир, као и чињеницу да је притисак снажан, иза којег стоје албански лобисти, а тај снажан страх од Русије је нешто што тера НАТО да се још чвршће ангажује и интегрише”, истиче Граовац. Додаје да је то посебно могуће на Балкану, где иду линије снабдевања алијансе према Истоку и у случају евентуалне ескалациаје сукоба с Русијом.

Граовац: Чланство у Парламентарној скупштини је потврда да увлаче Приштину

Коментаришући чланство тзв. Косова у Парламентарној скупштине НАТО, Срђан Граовац каже да је сваки корак у том правцу битан за Приштину. То је потврда да тзв. Косово има ту атланску будућност, као и да намеравају да КиМ увуку у тај блок. „То чланство је потврда да ће тзв. Косово кад-тад бити члан НАТО-а. Само је питање када и у ком тренутку, како то НАТО стратези виде. Они ће продубљивати ту сарадњу колико год буду могли до највишег нивоа који није пуноправно чланство, јер знају да, када дође до расправе о самом чланству, може доћи до одређених проблема. О чланству ће се расправљати тек када то питање у потпуности буде решено и када буду знали да може да се реализује, а до тада ће се радити на свим другим корацима да се фактички дође само до тог последњег”, каже Граовац. Парламентарна скупштина НАТО-а, иначе, нема велику моћ, ни велики значај, нити је она део НАТО организације. Она представља неку врсту „цивилне контроле НАТО-а”. Да би Приштина добила позивницу за чланство, биће потребно још времена и да коригује неке од замерки и ставки, што је за тзв. Косово тешко оствариво у догледном року.Антрфиле

Ховенијер: Европске земље спремне да приме Косово у СЕ ако пошаље нацрт статута ЗСО уставном суду

Изасланик САД у Приштини Џефри Ховенијер поручио је да је за чланство тзв. Косова у Европској унији, НАТО-у и Савету Европе неопходан напредак у дијалогу са Србијом, што значи испуњење преузетих обавеза, а то подразумева и напредак у формирању Заједнице српских општина. Ховенијер је у интервјуу за Кљан Косова рекао да су САД саветовале актуелној, као и ранијим тзв. владама у Приштини да се ангажују у дијалогу на конструктиван и активан начин. „Надамо се да ће оба лидера наћи политичку вољу, заједничко тло за напредак. САД су у више наврата изразиле очекивање од Косова и Србије да испуне све своје обавезе из дијалога, одмах и без предуслова”, рекао је он, пренео је портал Раша тудеј.

Подсетио је да су Приштина и Београд преузеле обавезе које су правно обавезујуће, због чега се од обе стране очекује да испуне све обавезе, из Основног споразума и Анекса и Охрида. Додао је да је, иако САД нису чланице СЕ, уверен да су европске земље спремне да подрже пријем тзв. Косова у ту организацију ако Приштина пошаље нацрт статут ЗСО на проверу тзв. уставном суду. „Европски нацрт статута ЗСО није нон-пејпер, није га радио неки ’тинк-тенк’, већ су га предали изасланици ЕУ, САД, Немачке, Француске. Не прихватам аргументацију владе да је то нон-пејпер, јер она може да га прихвати и пошаље уставном суду. Влада треба да предузме мере како би могла да преда тај документ уставном суду. Верујемо да предложени нацрт може да обезбеди оснивање ЗСО без извршних овлашћења, које не креира додатни ниво власти. Мој савет је да то прихвате”, рекао је Ховенијер. Додао је да је адреса за нацрт тзв. уставни суд Косова, а не Венецијанска комисија.

Када је реч о случају „Бањска”, казао је да су САД биле јасне још за време догађаја да сви починиоци морају да одговарају. Ховенијер је казао да САД подржавају тзв. Косово у заузимању места које заслужује у породици европских држава, али је за то неопходан напредак у дијалогу. Пренео је да је Америка забринута када Приштина одлучи да предузме једностране мере у намери да успостави суверенитет. „Америчка влада је у више наврата изразила забринутост када тзв. владе Косова, попут примене одлуке централне банке о динару, предузима једностране мере, а мислимо да би то требало да се уради кроз координацију с међународном заједницом, кроз консултације с погођеним заједницама”, додао је амбасадор. Какo каже, САД не оспоравају ауторитет и одговорност централне банке да доноси одлуке у финансијском сектору на целој територији „Косова, што укључује и север”. Ховенијер је рекао је да САД тачно знају где је „граница”, а то је „северно од реке Ибар”.

М. Ћ.