Брига о култури језика

Одлуком Скупштине Вукове задужбине, на јучерашњој двадесетпрвој седници, др Миодраг Матицки, именован је за председника ове културне институције, док је за потпредседника Вукове задужбинеизабран др Љубинко Раденковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ.

Будући да је др Матицки био досадашњи председник Управног одбора, и да је његовим именовањем за председника Вукове задужбине остало једно упражњено место, за новог члана УО изабран је проф. др Бошко Сувајџић, шеф Катедре за српску књижевност и језик са јужнословенским књижевностима, Филолошког факултета у Београду. За новог члана Одбора за уметност изабрана је драмска уметница Рада Ђуричин, уместо Миленка Заблаћанског, који је почетком ове године трагично изгубио живот.

Миодраг Матицки истакао је да је главни пројекат Вукове задужбине, (која успешно ради већ две деценије и која има четрдесет огранака у земљи и широм света), за наредни период очување српског језика и писма, и нагласио да се информатичко питање језика и писма постави као државно питање. Матицки је напоменуо да ће тај пројекат бити назван „Култура језика”, и да ће убрзо после ове седнице бити основан Одбор за стално праћење и бригу о култури језика, изговорене и писане речи.

– Када је реч о писму, предстоји нам мукотрпна борба за равноправни статус ћирилице у Србији, да ћирилица не буде и даље потискивана, да најзад стекне у пракси статус званичног писма. Свесни смо да су мали ефекти од ватрених говора, потписивања петиција на свакојаким скуповима, као и лепљење плаката. Да је, можда, прави пут окретање младима. Вукова задужбина мора учинити и много више да се изнађу средства за остваривање програма за израду ликова ћириличког писма, књижног, букварског, писаног и штампаног, техничког и калиграфског – рекао је Матицки.

Јучерашња скупштина Вукове задужбине протекла је у знаку сећања на академика Дејана Медаковића, њеног доскорашњег председника, а слово о њему одржао је др Драшко Ређеп. Говорио је о „средњоевропској оптици” Дејана Медаковића, о његовој фасцинираности Дунавом, о његовом изузетном, синтетичком, научном суду. „Чудан сват, марио је властите успомене, љубоморно, а допустио је својој проницљивости да улази у туђе снове. Ерудитан, духовит, неочекиван”, додао је Ређеп.

Академик Чедомир Попов говорио је о идејама Вука Караџића, о културном простору српског народа, а јуче су усвојени и записници са прошле седнице Скупштине, као и извештај Надзорног одбора.