Промоција нове „панде” у Торину у четвртак

У Торину је за 11. јул заказана промоција новог модела „фијат гранде панда”, који ће се производити у Крагујевцу, у фабрици у којој се до 2022. производио модел 500-Л. Покретање производње ће увећати домаћу производњу моторних возила и запосленост, робни извоз и бруто домаћи производ. „Фијат гранде панда” биће доступан у хибридној и потпуно електричној верзији. То ће бити први модел из нове глобалне линије возила компаније „Фијат”, базиран на мултиенергетској платформи која омогућава различите технологије погона. Први ће бити доступан на тржиштима Европе, Блиског истока и Африке. Све остале детаље и цене овог модела сазнаћемо на овој промоцији, каже економиста Иван Николић.

У новом броју публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) он наводи да модел „велика панда” представља важан корак за „Стелантис”, посебно „Фијат”, у њиховој транзицији ка глобалној понуди возила базираној на заједничкој платформи која може подржати различите енергетске опције. То га чини значајним додатком њиховом портфолију и конкурентним играчем на тржишту компактних аутомобила.

У овом тренутку је тешко квантификовати несумњиве директне и индиректне позитивне ефекте покретања производње новог модела у Крагујевцу, поготово правити аналогију с производњом претходног модела 500-Л. Када би се којим случајем поновио прираст производње ове области какав смо имали у 2013. у односу на 2012, директан позитиван ефекат на укупну индустријску производњу би на нивоу године износио око 5,5 процентних поена. Последично би се и бруто домаћи производ реално додатно увећао за око 1,1 процентни поен. Наравно, под претпоставком да је прираст физичког обима једнак прирасту додате вредности.

Николић наводи да текући пласман малих електричних возила на глобалном тржишту није сасвим упоредив с продајом возила са унутрашњим сагоревањем од пре десет година из неколико разлога. Електрична возила су релативно нова на тржишту у поређењу с традиционалним возилима са унутрашњим сагоревањем. Стога је њихов удео на тржишту још увек мањи. Продаја електричних возила може бити под утицајем различитих фактора у односу на возила са унутрашњим сагоревањем, као што су субвенције, доступност инфраструктуре за пуњење, технолошки прогрес и регулативни оквири. Треће, производња и потражња за електричним возилима могу имати другачије циклусе у односу на традиционална возила, због специфичности тржишта, технолошких иновација и промена у потрошачким преференцијама.

„Конкуренција је неупоредиво јача него раније, а стање на глобалном тржишту драматично измењено, посебно азијских произвођача, који такође интензивно раде на развоју електричних возила. Кина је у међувремену постала светски лидер у производњи батерија и електричних возила. У том смислу је за успех Европе у овој производњи неопходно смањење трошкова производње, даљи развој технологије и одржавање високих стандарда квалитета и перформанси возила. Успон Кине до највећег светског тржишта и производне базе за електрична возила на батерије (БЕВ) подстакнут је дугогодишњом обимном подршком кинеске владе овој индустрији, која укључује субвенције и са стране потражње и са стране понуде”, наводи Николић.

Значајне субвенције за куповину и пореске олакшице за стимулисање продаје електричних возила нису, наравно, јединствене за Кину, већ су распрострањене и унутар ЕУ и других западних земаља, где су субвенције по возилу често биле знатно веће него у Кини. Специфична карактеристика субвенција за куповину БЕВ-а у Кини, међутим, јесте та да се оне исплаћују директно произвођачима, а не потрошачима, и да се исплаћују само за електрична возила произведена у Кини, чиме се дискриминишу увозни аутомобили.

Што се тиче субвенција за куповину модела „фијат гранде панда”, у медијима смо ових дана могли чути да би оне могле ићи и до пет хиљада евра по возилу. Свакако ће укупно опредељени фонд за субвенције зависити од укупне домаће тражње за овим моделом, што директно опредељује и појединачну субвенцију по возилу.

Најпопуларнији мали европски електрични аутомобили претходних година били су „рено зое”, „фолксваген ИД.3”, „пежо е-208”, „фијат 500е” и „мини електрик”. Што се тиче „Стелантиса”, лане је у Европи продато 65.000 возила „фијата 500е”, годину дана раније 66.732 возила. Добро се продаје и „пежо е-208”, који је на европском тржишту и лидер у БЕВ сегменту. Ипак, кључни проблем с пласманом малих европских БЕВ возила остаје цена. Примера ради, почетком 2024. у сегментима с највећим обимом у Француској, малим и компактним (као што су „пежо 208”, „фијат 500” и „опел корса”), БЕВ возила имају цене далеко изнад алтернатива са унутрашњим сагоревањем. Тако почетна цена за „пежо 208” са унутрашњим сагоревањем износи 19.350 евра, док е-208 стартује ценом од 34.100 евра, што је за 14.750 евра или 57 одсто скупље.