Слика невесела, али реална

Слика у прва два двобоја Партизана на европској сцени можда јесте невесела, али она тренутно изгледа не може да се улепшава ни да се заобиђе. То је Партизан, то је српски фудбал уопште.

Још увек без обзира на слабу економску моћ наших клубова, можемо да се носимо с Румунима, Бугарима, Хрватима, али када дођу јаче утакмице и противници из озбиљног фудбалског друштва Европе, попут Шпаније, Италије, или Немачке, ту још каскамо...

Није довољна само нада или оптимизам, где смо ми својеврсни мајстори за прављење погрешне слике о сопственим вредностима, потребно је много више да би се стигло до успеха, пре свега знање, а онда све друго.

Озбиљно питање с којим ће се Партизан суочити до краја игара у Лиги Уефе јесте – могу ли „црно-бели” да се не обрукају, да освоје прве бодове и то већ 27. новембра код куће, против Стандарда из Лијежа, јер објективно против фаворизоване Севиље у Шпанији онаквом игром и издањем из Штутгарта од пре два дана тим Славише Јокановића нема шта да тражи. Болна је чињеница да је Партизан у друштву са Херенвеном и Жилином једина екипа која из две утакмице није освојила ниједан бод, али шта је ту је, ту смо, где смо.

Пред Партизановим најужим руководством, пре свега пред директором Иваном Томићем, долази период када се очекује од њега да покрене важан део кадровских промена у играчком саставу, и то питање мора да решава под хитно, како би Партизан избегао судбину оних тимова који су после лоших резултата упали у замку из које се још увек не могу извући. Очигледно да је Партизанова игра препуна успона и падова, али оно што „боде у очи” јесте то да је Партизан на физичком плану против Немаца пао и то у моменту када се одлучивало о питању победника. Славиша Јокановић би на овај сегмент игре морао озбиљно да обрати пажљу и суочи се са чињеницом да његова екипа нема ни даха, ни потребну свежину, а то је данас у овако важним утакмицама готово незамислива ствар. Због тога би Партизан у границама раније успостављених стандарда – „пролеће у Европи” – морао да с много више одговорности приђе новој утакмици са Стандардом уколико, наравно, жели да се не обрука.

Смернице „црно-белих” су јасно зацртане још оног часа када се наш тим пласирао у Лигу Уефе. Али, порази од Сампдорије и од Штутгарта полако су спласнули наду „црно-белих”, иако и тренер Јокановић и директор Томић још верују у чуда.

Шта је с Партизановим странцима: Дијаром, Мореиром, Жуком?

Они јесу сјајни у домаћим оквирима против Јагодине, Баната, ОФК Београда, али ваљда је Партизан ангажовао Мореиру, Жуку и Дијару за веће утакмице. Дијара и Мореира су се обрукали против Штутгарта, док је Жука играо у границама својих могућности, био је борбен као и обично. И ништа више. Због тога директор Томић веома брзо мора да донесе одлуку који ће то играчи добити зелено светло од клуба да већ у зимском прелазном року оду из Хумске, да би младићи попут Љајића, Петровића, Маринковића, добили праву шансу да заиграју и да се боре за своје место у тиму.

Шта је с Тошићем, Фејсом, Кнежевићем. Јесу ли то они исти играчи од пре месец дана које смо хвалили, оправдано због успеха у Темишвару?

Већ сутра „црно-беле” очекује тешко гостовање у Зрењанину против Баната, па идуће среде у Хумску у Купу стиже Јагодина, па нови испит у домаћем првенству, па дуел са Стандардом, Севиљом, испит за испитом...

-----------------------------------------------------------

Обрадовић одмара против Стандарда

Извесно је да ће Иван Обрадовић пропустити наредну Партизанову утакмицу у Европи против Стандарда из Лијежа, али питање је ко може да га замени. Чињеница је да је Партизан најслабији у одбрани, јер прима лако голове, па ће управа клуба морати под хитно да реагује у прелазном року. Играчи који су се мењали на позицијама бекова и штопера нису задовољили.