Slika nevesela, ali realna

Slika u prva dva dvoboja Partizana na evropskoj sceni možda jeste nevesela, ali ona trenutno izgleda ne može da se ulepšava ni da se zaobiđe. To je Partizan, to je srpski fudbal uopšte.

Još uvek bez obzira na slabu ekonomsku moć naših klubova, možemo da se nosimo s Rumunima, Bugarima, Hrvatima, ali kada dođu jače utakmice i protivnici iz ozbiljnog fudbalskog društva Evrope, poput Španije, Italije, ili Nemačke, tu još kaskamo...

Nije dovoljna samo nada ili optimizam, gde smo mi svojevrsni majstori za pravljenje pogrešne slike o sopstvenim vrednostima, potrebno je mnogo više da bi se stiglo do uspeha, pre svega znanje, a onda sve drugo.

Ozbiljno pitanje s kojim će se Partizan suočiti do kraja igara u Ligi Uefe jeste – mogu li „crno-beli” da se ne obrukaju, da osvoje prve bodove i to već 27. novembra kod kuće, protiv Standarda iz Liježa, jer objektivno protiv favorizovane Sevilje u Španiji onakvom igrom i izdanjem iz Štutgarta od pre dva dana tim Slaviše Jokanovića nema šta da traži. Bolna je činjenica da je Partizan u društvu sa Herenvenom i Žilinom jedina ekipa koja iz dve utakmice nije osvojila nijedan bod, ali šta je tu je, tu smo, gde smo.

Pred Partizanovim najužim rukovodstvom, pre svega pred direktorom Ivanom Tomićem, dolazi period kada se očekuje od njega da pokrene važan deo kadrovskih promena u igračkom sastavu, i to pitanje mora da rešava pod hitno, kako bi Partizan izbegao sudbinu onih timova koji su posle loših rezultata upali u zamku iz koje se još uvek ne mogu izvući. Očigledno da je Partizanova igra prepuna uspona i padova, ali ono što „bode u oči” jeste to da je Partizan na fizičkom planu protiv Nemaca pao i to u momentu kada se odlučivalo o pitanju pobednika. Slaviša Jokanović bi na ovaj segment igre morao ozbiljno da obrati pažlju i suoči se sa činjenicom da njegova ekipa nema ni daha, ni potrebnu svežinu, a to je danas u ovako važnim utakmicama gotovo nezamisliva stvar. Zbog toga bi Partizan u granicama ranije uspostavljenih standarda – „proleće u Evropi” – morao da s mnogo više odgovornosti priđe novoj utakmici sa Standardom ukoliko, naravno, želi da se ne obruka.

Smernice „crno-belih” su jasno zacrtane još onog časa kada se naš tim plasirao u Ligu Uefe. Ali, porazi od Sampdorije i od Štutgarta polako su splasnuli nadu „crno-belih”, iako i trener Jokanović i direktor Tomić još veruju u čuda.

Šta je s Partizanovim strancima: Dijarom, Moreirom, Žukom?

Oni jesu sjajni u domaćim okvirima protiv Jagodine, Banata, OFK Beograda, ali valjda je Partizan angažovao Moreiru, Žuku i Dijaru za veće utakmice. Dijara i Moreira su se obrukali protiv Štutgarta, dok je Žuka igrao u granicama svojih mogućnosti, bio je borben kao i obično. I ništa više. Zbog toga direktor Tomić veoma brzo mora da donese odluku koji će to igrači dobiti zeleno svetlo od kluba da već u zimskom prelaznom roku odu iz Humske, da bi mladići poput Ljajića, Petrovića, Marinkovića, dobili pravu šansu da zaigraju i da se bore za svoje mesto u timu.

Šta je s Tošićem, Fejsom, Kneževićem. Jesu li to oni isti igrači od pre mesec dana koje smo hvalili, opravdano zbog uspeha u Temišvaru?

Već sutra „crno-bele” očekuje teško gostovanje u Zrenjaninu protiv Banata, pa iduće srede u Humsku u Kupu stiže Jagodina, pa novi ispit u domaćem prvenstvu, pa duel sa Standardom, Seviljom, ispit za ispitom...

-----------------------------------------------------------

Obradović odmara protiv Standarda

Izvesno je da će Ivan Obradović propustiti narednu Partizanovu utakmicu u Evropi protiv Standarda iz Liježa, ali pitanje je ko može da ga zameni. Činjenica je da je Partizan najslabiji u odbrani, jer prima lako golove, pa će uprava kluba morati pod hitno da reaguje u prelaznom roku. Igrači koji su se menjali na pozicijama bekova i štopera nisu zadovoljili.