Србија се сећа својих ратника

„Шездесет две хиљаде Срба одлучило је исход рата. Срамота!”

Ове речи надојене бесом, немачки цар Виљем Други навео је у телеграму румунском краљу Фердинанду, пошто је Бугарска потписала капитулацију 29. септембра 1918. године, две недеље после почетка пробоја Солунског фронта и силовитог налета српске војске, чије су борбене акције биле координиране са савезничким француским, италијанским, енглеским и грчким снагама.

Већ 11. новембра капитулирала је Немачка, у Ротонду је потписано примирје, Први светски рат био је окончан.

Овај датум се у низу држава Европе, у Северној Америци и у Аустралији већ деценијама обележава врло свечано, што је био случај и у Србији до 1941. године, али је потом уследила вишедеценијска пауза, да би потрајала до 2000. године. Од тада је 11. новембру опет придат већи значај, али су изостале свечаности какве су, на пример, помпезне параде у Паризу или у Лондону.

По свему судећи, ове године, девет деценија по окончању Првог светског рата, 11. новембар ће у Србији бити обележен врло свечано и радно, снажније него претходних година.

У Министарству рада и социјалне политике најављују богат програм, уз централну државну церемонију, којој ће присуствовати званичници Републике Србије, чланови дипломатског и војно-дипломатског кора, угледне личности из образовања, културе и науке. Ова свечаност ће бити одржана у Народном позоришту 10. новембра у 20 часова, док ће сутрадан, на саму 90-годишњицу окончања Првог светског рата, бити одржан други део централне државне церемоније, крај Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату, на Новом гробљу.

У Министарству просвете смо обавештени да је оно прихватило предлог Министарства рада и социјалне политике да 11. новембра у свим основним и средњим школама један час буде посвећен сећању на потписано примирје и крај Првог светског рата пре девет деценија.

Нарочиту пажњу ће несумњиво привући међународни научни скуп „Први светски рат и Балкан 90 година касније”, за који је учешће најавило око 40 водећих светских и домаћих стручњака и познавалаца Првог светског рата.

Већ сада је јасно да би то требало да буде највећи научни скуп из домена хуманистичких наука који ће ове године бити одржан у Србији. Биће то добра прилика да домаћи историчари и истраживачи, уз остало, пред своје колеге из иностранства изнесу и аргументоване тврдње о занемаривању улоге Србије и жртвама српског народа, палим у савезничкој победи 1918. године.