Сарац кога треба поштовати

Мостар – У недељу, 9. новембра, тачно је петнаест година од када је срушен Стари мост. Као и око других ствари у Мостару, тако и око овог датума, отвара се спор: треба ли га обележавати или не. Док једни тврде да никад не треба заборавити дан када је срушен мостарски симбол, други сматрају да је то враћање у прошлост и наметање кривице једном народу. Због свега наведеног, јединствена Градска управа Мостара је одлучила да обележава само годишњицу обнове моста.

Подсетимо да је Хаг утврдио ко је срушио Стари мост и да се због тога тренутно суди хрватском генералу Слободану Праљку чија пак одбрана износи целе елеборате о томе да Стари мост нису срушили тенкови ХВО-а, већ да га је минирала Армија БиХ.

Тако ће се у недељу, као и сваке године, овог датума сетити само чланови Клуба скакача у воду „Мостари” и деца неких већински бошњачких основних школа. Скакачи ће извести „скокове без аплауза”, како су их назвали за ову прилику, а деца ће бацити по један цвет у Неретву.

Емир Балић, легенда међу мостарским скакачима каже да ће скакачи све док их буде, обележавати овај датум, без обзира што се то некима у Мостару не свиђа и што Градска управа игнорише овај дан. „Због нових генерација требамо се сећати овог датума, да се више никад не би десило оно што се десило. Неки кажу да је то обична грађевина, за мене то није, Стари мост је симбол и наш старац кога требамо поштовати. Гадно је када се политика почне уплитати у оно што не би требала”, сматра Балић.

Хусеин Оручевић из Омладинског културног центра „Абрашевић” који годинама након рата ради на афирмисању суживота и помирења у Мостару сматра да је Стари мост мртав симбол.

„То је идентитет Мостара из прошлости. Он није спојио људе”, каже Оручевић. Наглашава да је немогуће да сви у Мостару обележавају овакве датуме, јер се тај град још није суочио са прошлошћу као и због тога што „две заједнице још стоје на нишанској раздаљини као и ’93.”