Изградња базена ни у плановима

Амбиција престонице за организовање Универзијаде следеће године, са свега два олимпијска базенакоја тренутно раде, по мишљењу многих, могла би да се покаже као претерана. Од осам великих базена дужине 50 и ширине 25 метара, отворени су само они на Бањица и у Обреновцу, док остали чекају боље дане. Приликом недавне посете базену „11. април” у Новом Београду, Игор Микља, градски секретар за спорт и омладину, најавио је донацију од око 200 милиона динара за санацију овог пливалишта.

Базени у Младеновцу, Лазаревцу, на Врачару, као и „Милан Гале Мушкатировић”, „11. април” и „Ташмајдан” су преостали олимпијски базени у граду, који не раде.

Базен „Ташмајдан” је пре месец дана, по налогу грађевинске инспекције, затворен због урушавања крова. Међутим, појавиле су се спекулације о разлозима затварања базена, неки су начули да је чак пукла шкољка базена, а спомињу се и разне малверзације око поправке крова.

Зоран Ђонлић, технички директор „Ташмајдана” ове тврдње одбацује као бесмислице јер, каже, све поправке се раде искључиво по налогу грађевинске инспекције.

– Приче о томе да је пукла шкољка базена су саме по себи нелогичне, јер да је то тачно вода би одавно исцурела из базена. Када су са крова почели да отпадају комадићи грађевинског материјала, инспекција је обавила увиђај и наложила затварање купалишта – објашњава Ђонлић.

Ово купалиште је, иначе, једино у граду које је у директној надлежности Секретаријата за спорт, а за време вишедеценијског постојања у њега је улагано неколико пута. Последња велика инвестиција у „Таш” била је 2002. године, када је, према наводима штампе, уложено нешто више од два милина евра.

За Универзијаду је планирано и оспособљавање пливалишта „Милан Гале Мушкатировић” и „11. април”, а тачан датум поправке базена на Дорћолу је и даље неизвестан, док је реконструкција новобеоградског базена најављена за прву половину наредне године.

Како истиче Милош Бјелић, технички директор Спортско-рекреативног центра „Милан Гале Мушкатировић”, реконструкција би требало да се одвија у три фазе.

– Прва је санација и адаптација летњих базена, друга је реконструкција зимског купалишта, а трећа изградња тениских терена. Највише посла захтева затворени базен, у који у току 36 година колико постоји, ништа није улагано – каже Бјелић и додаје да се још очекује документација за реконструкцију.

Слична је судбина и јединог олимпијског базена у најмногољуднијој градској општини, па тако купалиште „11. април” у Новом Београду још зврји празно. Шанса за промену ситуације, ипак, постоји јер је градски секретар приликом недавног обиласка овог купалишта најавио новчану помоћ.

Пројекат санације урадио јеГрађевински факултет, а највише новца би требало да буде утрошено за термотехнику, око 105.000 динара, што би омогућило уштеду на грејању од 70 одсто. Приликом обиласка речено је да се разматра и могућност грејања затворених базена на гас, а да би, према очекивању пројектаната, радови могли да потрају око пола године.

Сем многих рекреативаца, који би и за време хладних дана желели да се опусте у води, у престоници постоји и око 600 професионалних пливача. Они тренирају у 16 спортских клубова и две пливачке школе, које су регистроване у Пливачком савезу Београда.

Иван Ђорђевић, председник Пливачког савеза, објашњава да се спортисти сналазе на разне начине да би остали у форми.

– Доста чланова савеза принуђено је да тренира на дупло мањим базенима од прописаних, па тако пливају на „Пинкију” или базену на Врачару, чија је дужина 25 метара. Наравно да се такви услови одражавају и на резултате, јер они који тек улазе у пливачки свет можда неће приметити разлику, али за професионалце је неопходан олимпијски базен – наглашава Ђорђевић.

Он истиче да су се пливачки клубови попут Партизана и Београда, који су раније тренирали на „Ташмајдану”, после урушавања крова на овом купалишту, преселили на „Бањицу”. Вождовачки базен, ипак, није довољан да, поред ватерполо клуба Партизан који на њему годинама тренира, као и великог интересовања грађана, пружи квалитетне услове за тренинг још људи.

Како сада ствари стоје, за двомилионски град попут Београда, било би неопходно отварање свих осам олимпијских базена, поготово када из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда поручују да у свом програму немају никакве активности за изградњу новог базена.