Наставља се пад цена житарица на тржишту

Протекле недеље на домаћој берзи мање се трговало кукурузом, док је пшеница после дужег времена преузела примат у промету. Када је реч о свим примарним пољопривредним производима, негативан тренд цена наставио се и протекле седмице, објавила је Продуктна берза из Новог Сада.

За разлику од претходног периода, када је кукуруз био доминантна култура у трговању, сада је промет био нижи за око 90 одсто, а цена кукуруза падала је како је недеља одмицала. Њиме се трговало у ценовном распону од 17,5 до 18,8 динара по килограму, без ПДВ-а. Средња цена била је за 4,51 одсто нижа у односу на недељу дана раније. Берзански стручњаци напомињу да је први пут понуђен и кукуруз новог рода, али да је генерално била слаба тражња за овим пољопривредним производом.

Истовремено, највећи промет био је на тржишту пшенице, где је жито новог рода чинило 72 одсто укупног недељног промета. Берзански уговори закључени су у ценовном распону од 20,5 до 21 динар, без ПДВ-а а и пшеница је била јефтинија за 0,48 одсто у односу на претходну недељу, наводи се у последњем извештају.

Како се захуктава жетва, тако нервоза на светским берзама расте, а то се одражава и на наше тржиште.

У Србији се жито откупљује готово у динар по истој цени као у јулу прошле године, али стручњаци са којима смо разговарали ипак су оптимистични. Верују да се неће поновити прошла година када је почетна цена у жетви била практично и највиша, што је супротно економској логици. Ниске цене пшенице после периода раста изненадиле су и европске ратаре. Цена жита се нагло „спустила” на 221 евро за тону, за испоруке у септембру. У Француској најављују мањи род за 13 одсто.

– Због тога спремите складишта за боље понуде откупљивача на јесен – савет је стручњака специјализованог портала „Агроинфонет”.

Како се наводи, у суштини много тога зависи од дешавања у црноморском региону. И цене жита у Украјини су све ниже, што подстиче продају, па је у јулу већ извезено више од 800.000 тона житарица. Конкретно пшенице 256.000 тона (за 20 одсто више него 2023. у истом периоду).

Напомиње се и да ће, по новој процени, род пшенице у Русији бити 84 милиона тона, док је до сада помињан податак од око 80,5 милиона и то је, како сматрају познаваоци тржишта, један од основних разлога за пад цене жита на свим берзама уз чињеницу да су залихе „старе” пшенице у САД за 23 одсто веће у односу на прошлу сезону.

Аграрни аналитичар Жарко Галетин недавно је изјавио за „Политику” како сматра да ће светски биланси ипак бити прилично натегнути. Зато очекује ће се тржиште вратити у нормалу, у смислу да би цена пшенице од јесени могла благо да расте да би достигла сезонски пик пред нову годину.

– Прошла економска година била је ван тржишне логике. Очекујем релативно уобичајену годину што се тиче ценовних померања, али не са тако брзим растом одмах од септембра. Мислим да произвођачи могу да се надају нешто бољим зарадама јер у сваком случају не очекујем да ће цена падати – рекао је Галетин.