Пожар на чувеној катедрали са слика Клода Монеа

Нема особе у Француској која у четвртак по подне није помислила да ће да се поновити догађај од пре пет година и да ће свет остати без још једног ремек-дела архитектуре. Срећом, катедрала у Руану није поделила судбину Нотр Дама. Страх да ће се поновити призори из Париза брзо је развејан, за отприлике 50 минута, колико је ватрогасцима било потребно да угасе пламен на овој највишој катедрали у Француској, старој 800 година.

Руан, престоница Нормандије, управо је захваљујући катедрали Успења Богородице постао друго најпосећеније место овог региона (прво заузима острво и замак Мон Сен Мишел). Ово је место ходочашћа љубитеља архитектуре и сликарства, а посебно заљубљеника у палету Клода Монеа, који је овековечио лепоту катедрале и пронео је широм света. Зачетник правца који ће у историји уметности постати познат као импресионизам, био је толико опчињен преламањем светлости на фасади, да је изнајмио студио тачно преко пута катедрале како би могао да ухвати промену сенки и боја у различитим периодима дана и године. Током 1892. и 1893. Моне је насликао више од 30 верзија катедрале у Руану које се данас чувају у најпознатијим светским музејима. Једну од њих поседује и Србија и може се видети у Народном музеју у Београду.

Катедрала која датира из 12. века, а грађена је и обнављана током 800 година, тренутно се рестаурира, што је, изгледа, био и узрок пожара. Локалне власти, које су на друштвеним мрежама објавиле фотографије једног од три торња катедрале у пламену, наложили су хитну евакуацију, а на лице места је послато 70 ватрогасаца и 40 ватрогасних возила. Мобилисане су и додатне снаге из суседног региона. Ватра није нанела много штете, а за сада се зна да ће неке вредне уметнине морати да буду измештене због употребе воде приликом гашења пожара.

Припадници ватрогасне службе су рекли да је права срећа што је пламен избио на висини од 120 метара у делу у којем је углавном метал. Иначе, највиши шпиц катедрале, израђен од кованог гвожђа, висок је 151 метар, а када је изграђен 1877, ово је била највиша грађевина на свету.

Они који имају среће да посете овај „град стотину црквених торњева” како је Руан назвао Виктор Иго, имаће прилику да у катедрали обиђу и гроб где је сахрањено лавље срце краља Ричарда и погледају мач Јованке Орлеанке која је спаљена на тргу у Руану.

Неколико стотина метара даље, кроз уске улице пуне сувенира Нормандије, стиже се до музеја где може да се види можда и прва верзија Монеове катедрале и то – бесплатно. У то смо се и лично уверили, јер је Моне, како су нам објаснили на улазу у музеј, слику завештао граду, са напоменом да се никада неће наплатити ниједан поглед на њу. Посетиоци тако на улазу могу да изаберу да купе улазницу за читав музеј или да буду спроведени лифтом директно до чувене слике, без разгледања других дела. Тек ту, на лицу места, може се схватити оно што је Моне желео да покаже: модел је увек исти – светло је то које мења наш поглед на свет.

Београдска ружичаста верзија

Српску верзију Монеове слике често називају и „ружичастом руанском катедралом”, јер је настала у свитање. У Београд је стигла у фебруару 1939, када ју је на лицитацији у Паризу пазарио Музеј кнеза Павла, потоњи Народни музеј, за новац зарађен од продаје улазница за музеј – реч је о суми  од 197.800 француских франака. Београдска верзија катедрале била је саставни део редовне поставке све до 1996, када је повучена након крађе Реноарове „Купачице”. Од лета 2018, након вишегодишњег преуређења Народног музеја, поново можемо да уживамо у овом делу мајстора светлости.