Орбан покушава да Ердогану отвори капију ЕУ

У Анкари се надају да ће премијер Виктор Орбан, чија земља је недавно преузела функцију председавајућег ЕУ, отшкринути врата за оживљавање процеса проширења EУ на земље Балкана, укључујући и Турску. У влади у Анкари изнова истичу да је то њен стратешки циљ, иако је тај процес последњих година „у коми”, а и није одмакао од почетка.

То питање било је на столу током недавног сусрета лидера Мађарске и Турске на маргинама самита НАТО-а у Вашингтону. „Турска је изразила наду да ће Будимпешта помоћи да се ревитализује приступни процес Анкаре и Брисела, који већ дуже време стагнира”, откривају истанбулски медији после сусрета председника Ердогана и премијера Орбана. Друге појединости се не износе, сем да су лидери две земље разменили ставове и у вези са садашњом ситуацијом у Украјини и Гази.

Односи Анкаре и Брисела сада би могли да добију „позитиван ток”, посебно зато што лидери две земље имају честе контакте и стратешку сарадњу. Мађарска има развијене односе и са исламским земљама у централној Азији. Стекла је статус посматрача у Организацији туркофоних земаља, у којој су, поред Турске, Азербејџан, Казахстан, Киргизија и Узбекистан. Туркменистан и „Турска република северни Кипар”, такође имају статус посматрача.

Процес оживљавања приступних преговора Турске и Брисела сигурно неће ићи брзо, нити без нових трзавица. Неспоразуми који су се таложили годинама, деценијама, и не могу да се скину са дневног реда преко ноћи, иако ће Орбан, надају се у Анкари, покушати да премости тај јаз. ЕУ и Турска, како се најављује, прво ће покушати да реаформишу постојећи Анкарски уговор о царинској сарадњи и да либерализују визни режим, који погађа многе турске држављане.

У Анкари су се надали да ће после давања „зеленог светла” за проширење НАТО-а, односно за пријем Шведске и Финске у војни савез, Брисел коначно подићи рампу и оживети посустале приступне преговоре Турске с ЕУ. То је изостало. Како ће на иницијативу премијера Орбана о оживљавању преговора с Анкаром реаговати водеће земље уније остаје да се види, пошто у Бриселу и Стразбуру имају резерве према пуноправном чланству Турске. И поготово што су поједине десничарске странке на недавним изборима ојачале позиције у Европском парламенту. Оне се од првог дана противе пријему исламских земаља у „европску хришћанску породицу”. Њихов став је одраније познат: сарадња са стратешки незаобилазном Анкаром на југоисточном крилу НАТО-а – да, али пуноправно чланство у ЕУ – не.

Турска је још давне 1959. године потписала Анкарски уговор о интеграцији с Европском економском заједницом (ЕЗЗ), претечом данашње ЕУ. Међутим, и даље је у чекаоници, још није пронашла калауз за браву капије ЕУ. Анкара је крајем прошлог века постала кандидат за улазак у унију, док је приступне преговоре формално започела 2005, али је, после безмало две деценије, још на самом почетку. У Бриселу оптужују Ердогана да не поштује владавину права и основне људске слободе, да Турска после масовних прогона присталица имама Фетулаха Гулена, које су 2016. године покушале да изведу државни удар, још више заостаје у демократским реформама. У Анкари одбацују те оптужбе и тврде да Брисел подржава терористе који су покушали да оборе легално изабрану владу.

Од укупно 35 поглавља разговори су отворени о 16, док су окончани само у једној области. Ако се тај процес настави овим темпом, Турска ће у ЕУ ући крајем 22. века, ако успе и тада, иронично је приметио један политички аналитичар у Анкари.

Председник Ердоган у таквој ситуацији покушава да игра на више карата како би извршио притисак на Брисел. У последње време Турска се окреће и ка истоку. Министар спољних послова Хакан Фидан недавно је изјавио да је Анкара заинтересована за сарадњу с БРИКС-ом, који окупља најмногољудније земље на планети – Бразил, Русију, Индију, Кину, Јужноафричку Републику и друге које имају огромне привредне потенцијале.

Предстојећи самит БРИКС-а одржаће се крајем године у Казању. Према незваничним сазнањима новинара, на том скупу на дневном реду би могао да се нађе и захтев Анкаре да постане члан те организације, поготово ако изостане приближавање с Бриселом.