Курти пушта српску храну кад запрети глад Албанцима

Косовска Митровица – Више од 13 месеци након што је Албин Курти 14. јуна прошле године једнострано увео забрану на улазак српске робе, рафови продавница, апотека, сале угоститељских објеката на северу Космета зјапе полупразни, а више десетина хиљада Срба и других неалбанаца доведено је фактички до руба егзистенције. Ситуацију додатно отежава и укидање употребе динара, коју је наметнула привремена власт у Приштини, под палицом шефа владе привремених институција. Осим житеља четири општине на северу Космета – Косовске Митровице, Лепосавића, Звечана и Зубиног Потока – по речима саговорника који је упућен у стање на територији јужне покрајине, драстичним мерама Приштине погођено је и све српско становништво јужно од Ибра. Власници продавница, апотекари и угоститељи принуђени су да затварају радње у којима недостаје српске робе.

Наиме, како за „Политику” каже добро упућен извор, „српске робе има, али само онда када зафали Приштини, па се тада жмури на прелазима Јариње и Брњак, или административним прелазима у срединама које су јужно од реке Ибар”. „Ово је више од хуманитарне катастрофе. Уколико се у некој од српских продавница на северу нађу производи српског порекла, косовски инспектори, здружено с полицијом која је наоружана до зуба, плене сву робу. Погледајте продавнице, где су рафови празни, јер су људи навикнути на квалитет и проверену технологију српских производа. Не желе да купују наметнуте артикле из Северне Македоније, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Албаније, или косовских произвођача”, истиче наш извор.

Каже да на све то међународна заједница ћути, „али и жмури када Албанцима понестане брашна или уља, па камионе са српском робом пусте да прелазе Јариње или Брњак и усмеравају даље ка магацинима Албанаца”. „Не само да ћуте странци него то аминује и Курти, јер добро зна да без српског жита или зејтина, глад ће да покоси његове сународнике”, каже наш саговорник, а на наше питање „како српска роба пролази албански пункт, било да је реч о Јарињу или Брњаку, или дубље на Косову и Метохији”, одговара: „Унапред из Приштине стигне директива, односно један телефонски позив решава све на косовском пункту. Тако то решава Курти! Шлепери с брашном или зејтином на миг Куртија несметано улазе.”

Он још каже да је забрана употребе динара, односно једнострана забрана платног промета Косова са централном Србијом био још један „нож у леђа Србима и корисницима примања из централне Србије”, јер људи морају да иду у Рудницу, односно Рашку или Нови Пазар, или на мобилни пункт Поштанске штедионице у Брњаку, с тим што и тамо морају да чекају на излаз са севера Космета. Због забране употребе динара, али и допремања српске робе, сви су погођени. Продавци затварају радње, угоститељи локале, а уведена је и нова дажбина Приштине о закупу јавних простора. Тако се, рецимо, у Косовској Митровици, на потесу од Трга кнеза Лазара до моста, закуп за летњу башту наплаћује четири евра по квадрату, па су многи били принуђени да кафиће затворе, а самим тим без хлеба остављају најмање десет радника.

„Узмимо просек да је један радник издржавао четворочлану породицу, онда је рачуница јасна. А колико се таквих кафића, локала, којих има и у ширем центру града, али и по ободу, затворило, онда вам је јасно да су Срби и неалбанци доведени до просјачког штапа. Не затварају се само угоститељски објекти већ и продавнице, маркети, дућани, а оно што посебно брине јесте да те исте локале купују Албанци на некаквој лицитацији, где се унапред зна да Србин ту нема шта да тражи”, каже наш извор. Наводи пример да на лицитацији увек има Албанца који ће за локал који вреди, рецимо, 100.000 евра да плати дупло више.

Осим продавница, угоститељских објеката, катанац на врата ставиле су и поједине апотеке у Косовској Митровици, а у онима које опстају, лекова српских произвођача нема. Дозвољена је понуда само лекова из Мађарске, Швајцарске, Италије, Албаније, па су многи принуђени да и за лекове одлазе пут централне Србије о свом трошку, осим што им се подразумева чекање на административним прелазима.

У разговору с власницима продавница у Косовској Митровици сазнали смо да је „сва роба с југа или из магацина у Бошњачкој махали у Косовској Митровици”, као и да се трговци приморавају да цене обрачунавају у еврима, иако је на многим рафовима заостала цена написана у динарима. „Ако упадне инспекција, слободно можемо да закатанчимо радњу”, каже власник једне продавнице. У његовој радњи смо на рафовима затекли искључиво млеко из Северне Македоније и Хрватске, што је случај и са флашама уља, али су фрижидери с месом тотално празни.

„Од 2002. године плаћам кирију косовској агенцији за приватизацију, али колико чујем, и овај локал иде на лицитацију. Верујем да тамо немам шта да тражим јер ће се увек, као што и бива, наћи Албанац који ће да понуди дупло више. Уколико се не нагодим за кирију с купцем, одлазим одавде”, каже нам власник једног од доскора најбоље снабдевених маркета у граду. Већ је отпустио шест радника, па сада раде само троје његових чланова породице и један радник. „Шта мислите, како ће да живи шест породица радника које сам морао да отпустим? Од чега да их плаћам? Замислите уколико не будем могао да поново узмем у закуп овај маркет, а самим тим и да вратим раднике, шта ће бити с њима. Отићи ће пут централне Србије и они”, за „Политику” говори власник радње који из оправданих разлога није желео под именом и презименом у новине.

Како се незванично може чути, „само на шеталишту у Косовској Митровици је због Куртијевог терора” 12 Срба затворило локале, а на потесу од дела града познатог као Бериљске зграде у Главној улици до иза државне апотеке, у Улици Сутјеска, десет Албанаца је купило девет локала и тако „запосело центар града”.