Ко је Му­ха­мед Де­иф, фан­том из Га­зе

Пре по­чет­ка ра­та у Га­зи Му­ха­мед Де­иф био је по­знат са­мо по­ро­ди­ци, по­је­ди­ним па­ле­стин­ским са­бор­ци­ма и изра­ел­ским оба­ве­штај­ним слу­жба­ма ко­је су по­след­ње три де­це­ни­је нај­ма­ње шест пу­та по­ку­ша­ле да га ли­кви­ди­ра­ју.

Ве­ру­је се да је Де­иф, ко­ман­дант бри­га­де „Езе­дин ал Ка­сем”, за­јед­но с ко­ман­дан­том вој­ног кри­ла Ха­ма­са у по­ја­су Га­зе Ја­хјом Син­ва­ром, осми­слио и ор­га­ни­зо­вао ма­са­кр 7. ок­то­бра, у ко­јем је уби­је­но 1.200, а кад­на­по­ва­но 240 Је­вре­ја.

От­ка­ко је изра­ел­ски пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху на по­чет­ку ра­та из­дао ди­рек­ти­ву да се ели­ми­ни­шу Ха­ма­со­ви зва­нич­ни­ци и ко­ман­дан­ти, ли­ста ни­је мо­гла да за­о­би­ђе Де­и­фа. Изра­ел ме­се­ци­ма за њим тра­га сву­да по по­ја­су Га­зе. Нај­но­ви­ји по­ку­шај ли­кви­да­ци­је био је то­ком не­дав­ног ва­зду­шног на­па­да на Кан Ју­нис, на ју­гу по­ја­са Га­зе, ка­да је у зо­ни ко­ја је прет­ход­но озна­че­на као без­бед­на стра­да­ло нај­ма­ње 88 Па­ле­сти­на­ца, док је око 300 ра­ње­но.

Да ли су ме­ђу њи­ма Де­иф и ње­гов за­ме­ник, ко­ман­дант бри­га­де Ха­ма­са у Кан Ју­ни­су? Изра­ел­ски вој­ни ра­дио пре­нео је да оба­ве­штај­ни из­во­ри ве­ру­ју да је Де­иф, ако ни­је уби­јен, бар озбиљ­но по­вре­ђен. Ха­мас де­ман­ту­је по­ги­би­ју и на­пад на Кан Ју­нис опи­су­је као још је­дан ма­са­кр над ци­ви­ли­ма.

Изра­ел­ска ар­ми­ја је ју­ла 2022. ли­кви­ди­ра­ла прет­ход­ног ко­ман­дан­та бри­га­де „Ал Ка­сем”, а ели­ми­на­ци­ја Де­и­фа би­ла би зна­чај­на про­па­ганд­на по­бе­да у ра­ту у ко­јем рет­ко успе­ва­ју да не­у­тра­ли­шу ко­ман­дан­те Ха­ма­са, али су уби­ли нај­ма­ње 38.000 ци­ви­ла. Убр­зо по­што је пре­у­зео ко­ман­ду, а по­себ­но про­шле го­ди­не, Де­иф је до­био са­гла­сност по­ли­тич­ког вођ­ства Ха­ма­са у До­хи да ус­по­ста­ви сна­жну на­о­ру­жа­ну гру­пу.

Упр­кос број­ним по­ку­ша­ји­ма уби­ства и гу­бит­ку чла­но­ва по­ро­ди­це, Де­иф је гра­дио „ар­ми­ју” ко­ја је по­ста­ла нај­сна­жни­ја па­ле­стин­ска вој­на фор­ма­ци­ја. Сма­тра се и ар­хи­тек­том мре­же сто­ти­на ки­ло­ме­та­ра ту­не­ла ко­је пре­мре­жа­ва­ју по­јас Га­зе.

У слу­ча­ју да је Де­иф уби­јен, ко­ли­ко би то има­ло ути­ца­ја на рат у Га­зи? Ма­ло, ка­жу бли­ско­и­сточ­ни по­сма­тра­чи под­се­ћа­ју­ћи на бр­зе и ефи­ка­сне про­ме­не у ли­дер­ству и чи­ње­ни­цу да су, сем Син­ва­ра, ак­тив­ни ко­ман­дан­ти 14 Ха­ма­со­вих бри­га­да по по­ја­су, укљу­чу­ју­ћи оне у гра­до­ви­ма Га­зи и Ра­фи.

Опе­ра­ци­је ће се на­ста­ви­ти у скла­ду с хи­је­рар­хи­јом ко­ман­до­ва­ња ус­по­ста­вље­ном по­сле че­ти­ри ме­се­ца ра­та. На­ме­ра пре­ми­је­ра Не­тан­ја­хуа да „уни­шти” Ха­мас све је ви­ше фа­та­мор­га­на у пе­ску Га­зе. Де­иф је се­бе го­ди­на­ма окру­жио ви­со­ким сте­пе­ном тај­но­сти. Не­ки ве­ру­ју да ни­је био ни на са­хра­ни мај­ке ко­ја је умр­ла ја­ну­а­ра 2011, док дру­ги твр­де да је био, али пре­ру­шен.

По­сто­ја­ли су са­мо сним­ци мла­дог чо­ве­ка и ње­го­ве ма­ски­ра­не су­лу­е­те, да би тек кра­јем про­шле го­ди­не Изра­ел об­ја­вио ње­го­ву фо­то­гра­фи­ју у дру­штву не­ког се­до­ко­сог и бра­да­тог Па­ле­стин­ца с јед­ним оком.

Из раз­ло­га без­бед­но­сти не ко­ри­сти мо­дер­ну тех­но­ло­ги­ју по­пут мо­бил­них те­ле­фо­на и ни­је склон јав­ним по­ја­вљи­ва­њи­ма. Рет­ко је слао и гла­сов­не по­ру­ке, по­пут оне кад је 7. ок­то­бра на­ја­вио по­че­так но­ве бит­ке с Изра­е­лом.

Изра­ел Де­и­фа ју­ри још од сре­ди­не де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Та­да­шњи изра­ел­ски пре­ми­јер Ши­мон Пе­рес тра­жио је од Ја­се­ра Ара­фа­та да га ухап­си. Па­ле­стин­ски ли­дер ре­као је да му је име не­по­зна­то, али се ка­сни­је ис­по­ста­ви­ло да је шти­тио Де­и­фа.

Па­лет­си­нац ро­ђен у из­бе­глич­ком ло­го­ру 1965. од­ра­стао је у си­ро­ти­њи и на­крат­ко је на­пу­стио шко­лу да би по­ма­гао оцу на фар­ми жи­ви­не. Кад је по­стао ме­та изра­ел­ских по­те­ра, већ 1987. се при­дру­жио Ха­ма­су. Сле­де­ће го­ди­не за­вр­шио је сту­ди­је на Ислам­ском уни­вер­зи­те­ту у Га­зи.

От­ка­ко је 1989. пр­ви пут ухап­шен и од­ле­жао 16 ме­се­ци у за­тво­ру, ње­го­ва ка­ри­је­ра је од­ре­ђе­на. Осни­ва бри­га­ду „Ал Ка­сем”, ко­ја ће има­ти зна­чај­ну уло­гу то­ком пр­ве ин­ти­фа­де, па­ле­стин­ског устан­ка. Уче­ству­је у свим ка­сни­јим ра­то­ви­ма Ха­ма­са и Изра­е­ла, а то што је из­ма­као то­ли­ким атен­та­ти­ма уз­ди­гло га је до сим­бо­ла па­ле­стин­ског от­по­ра.