Мецола: ЕУ мора да пружи руку западном Балкану

Стразбур – Роберта Мецола, политичарка са Малте из Европске народне партије, поново је јуче изабрана за председницу Европског парламента. Изабрана је апсолутном већином током тајног гласања, након што су за њу гласала 562 посланика. Председник ЕП бира се на мандат од две и по године, а противкандидаткиња Мецоле на овој функцији била је Ирене Монтеро из групације Левице, која је добила 61 глас.

Мецола је рекла да Европа мора да буде спремна да пружи руку западном Балкану, док овај регион, као и Украјина, Молдавија и Грузија, следи свој пут ка ЕУ у процесу заснованом на заслугама. „Док људи гледају ка нама у Украјини, Молдавији, Грузији, као и сви они на западном Балкану којима је предуго био ускраћен напредак, морамо да будемо спремни да пружимо руку Европе док свако од њих следи свој пут заснован на процесу заслуга, којим се поштују неопходни критеријуми”, поручила је Мецола обраћајући се посланицима након избора.

Подвукла је да „делимо одговорност да оставимо Европу бољим местом од оног које смо затекли” и у том контексту указала на значај стварања новог безбедносног и одбрамбеног оквира, који побеђује „хибридне претње с којима се још суочавамо, који штити Европу, који брани нашу стратешку аутономију, који чува мир, који разуме претњу с којом се суочавамо”.

Осврнула се и на рат у Украјини, наводећи да је он и даље на врху агенде ЕП и истичући да је ЕП помогао да се у политичком центру пажње нађе потреба да ЕУ стане уз Украјину. „Бићемо позвани да учинимо више и морамо бити спремни да изађемо из онога што је комфорно и урадимо оно што је неопходно. То радимо зато што Европа мора да се залаже за слободу и мир”, рекла је Мецола.

Истакла је да Европа разуме „како да залечи наизглед немогуће поделе” и поручила да то мора да буде њена филозофија водиља и приликом реакција на сукоб на Блиском истоку. Како је додала, Европа „чак и у магли рата” мора да настави да буде „глас човечанства” и залаже се за прекид међугенерацијског циклуса насиља и дводржавно решење, одржив мир и повратак талаца.

Указала је и на проблем „вештачки подељеног Кипра” и поручила да „морамо бити генерација која је у стању да пронађе пут напред, под окриљем плана УН”. Додала је да управо та одбрана заједничке хуманости ЕУ значи да је Европа та која стоји уз жене под претњом у Авганистану, девојке и студенте на улицама Ирана, „уз Светлану Тихановску, оне који су неправедно у затвору и покрет за слободну и демократску Белорусију”, девојке Језида, Јулију Наваљну и многе друге у свету.

Група од 63 посланика Европског парламента затражила је од ЕУ да повуче мађарско право гласа у блоку, као одговор на недавне посете мађарског премијера Виктора Орбана Москви и Пекингу. Посланици су рекли да је Орбан намерно наводио да те посете врши у име целе ЕУ, иако за то није имао овлашћења.

„Премијер Орбан већ је нанео значајну штету искоришћавањем и злоупотребом улоге Председништва савета. То захтева реалне акције, као што је суспендовање гласачких права Мађарске у савету, пошто је пракса показала да вербалне осуде ове ситуације немају ефекта”, наведено је у писму које је објављено на „Иксу”, преноси Ројтерс.

Писмо су потписали посланици бројних политичких група у скупштини ЕУ, укључујући Европску народну партију десног центра, што је, према писању агенције, највећа фракција у парламенту, као и социјалисте, либерале, европске конзервативце и реформисте и Зелене. Посланици немају формалну могућност да Мађарској одузму гласачка права, али настоје да изврше политички притисак на Брисел да предузме оштрије мере према Будимпешти.

Европска комисија саопштила је јуче да ће престати да шаље комесаре на неформалне састанке које организује мађарско председништво ЕУ.

Мађарска влада одговорила је критикујући Европску комисију што је „изабрала” институције и земље са којима жели да сарађује.

Орбан се прошле недеље састао с америчким председничким кандидатом Доналдом Трампом, а пре тога отпутовао је у Украјину и Русију како би се састао с председником Владимиром Путином у Москви. У Пекингу се састао с кинеским председником Си Ђинпингом у, како је сам назвао, „мировној мисији” за окончање рата у Украјини.