Златно правило црвене Кине

Средишњи западни медији велику пажњу су посветили прошлонедељном самиту НАТО-а у Вашингтону на коме је прослављен „дијамантски” јубилеј алијансе. НАТО је напунио 75 година, но миран суживот није.

Опет је на Западу показано мало интересовања за прославу 70. годишњице усвајања пет принципа мирног суживота међу државама 28. и 29. јуна у Пекингу. Пет принципа, које су развили тадашњи премијери Народне Републике Кине и Индије Џоу Енлај и Џавахарлал Нехру, имају за циљ промовисање мирних, ненасилних односа међу народима света.

Премијер Џоу је први пут предложио пет принципа мирољубиве коегзистенције 1953. током преговора са индијском владом о граничним питањима која се тичу Тибета, који Кинези зову Сизанг. Пет принципа, на хинду језику „панћшил”, и познате у Индији као Панчшилски уговор, 28. јуна 1954. у Њу Делхију су потписали премијери Нехру и Џоу ради решавања граничних проблема између двеју старих цивилизација које су се поново уздизале после ослобођења од колонијалног система.

Подразумевали су: (1) обострано поштовање територијалног интегритета и суверенитета држава; (2) одрицање од агресије; (3) немешање у унутрашње послове других држава; (4) једнакост и сарадњу ради обостране користи; (5) мирољубиву коегзистенцију. Убрзо потом је премијер Чу потписао сличан документ с колегом из Мјанмара, тадашње Бурме, У Нуом.

Процес решавања заједничких проблема је дошао унутар Азије и са највећег континента на коме је живело више од пола светског становништва. Џоу и Нехруу, великим личностима 20. века, водиља је била и једна од строфа о пријатељству, индијског нобеловца Рабиндраната Тагора: „Уколико мислиш да пријатељство може ратом да буде остварено, пролеће ће нестати пред твојим очима.”

Пет принципа одражава паназијске специфичности које такође одјекују у многим другим земљама глобалног Југа. Но, они су добили додатни подстицај укључивањем у „дасасила”, десет принципа прокламованих на историјској конференцији 29 афричких и азијских земља у индонежанском граду Бандунгу 1955, који су веома утицала на настанак идеје да новоослобођене државе могу понудити човечанству нешто посебно.

Годину дана касније на Брионима је маршал Тито уприличио састанак са челницима Бандунгшке конференције, Нехруом и египатским председником Гамалом Абделом Насером. Потом је 1961. у Београду одржан Први самит несврстаних земаља. Пет принципа мирољубиве политике су постали основа спољне политике и ондашње Југославије, свакодневан појам у њој.

Тако је у свету после Другог светског рата настала оригинална међународноправна основа за изградњу нове врсте односа међу државама заснованих на једнакости, без обзира на њихову величину, политички или економски систем. Ти принципи су представљали визију међународних односа високог стандарда и можда нису били увек засновани у реалности. Па опет, упркос понекад нелагодном односу гигантских суседа Кине и Индије, обе стране и даље високо цене пет принципа.

Пет принципа мирног суживота је у одредбама Устава НР Кине. Кинеска идеја о узајамном поштовању и мирном суживоту међу народима протеклих 70 година одређује њене односе са суседним земљама и основа је за њено учешће у међународним пословима. Одражавајући принципе Повеље Уједињених нација и заступајући интересе велике већине становништва сваке земље, добродошли су и подржава их велике већине држава. Пет принципа су преживели проток времена и постали универзалне и темељне норме међународних односа и међународног права, дајући историјски допринос напретку човечанства, оценио је председник НР Кине Си Ђинпинг поводом јубилеја.

У програмском говору на пекиншкој конференцији поводом годишњице усвајања пет принципа мирољубиве коегзистенције, председник Си је поручио да је „немешање у унутрашње послове” других држава „златно правило” у везама НР Кине са светом. Земље треба да поштују узајамне историјске и културне традиције, развојне фазе, њихове основне интересе и бриге, као и развојне путеве и институционални модел који развијају.

То је и један од разлога зашто Кина одбацује покушаје других земаља да промовишу „обојене револуције” или једноставно манипулишу туђим политичким системима кроз различите шеме усмерене на овековечавање империјализма и хегемоније. Зато кинеска дипломатија полази од чињенице да свака суверена и независна земља неће дозволити да себе потчини икаквим интересима осим оним сопственог народа.

Друга важна основа кинеске дипломатије је борба против хегемоније и жеља за миром. Си је нагласио да ниједна земља не може тражити апсолутну сигурност и уживати у њој сама. Отуда се позивао на кинеску предложену Глобалну иницијативу за безбедност која има циљ промовисање развоја и сигурности кроз сарадњу и изградњу уравнотеженије, ефикасније и одрживије безбедносне архитектуре.

Слаби често апелују на принципе, јаки их често крше. Но, НР Кина је и данас посвећена принципима мирољубиве коегзистенције јер схвата да, упркос властитој економској и војној моћи, без њих нема стварне сигурности.

Поврх тога, с обзиром на тренутну тешку ситуацију у свету, сукоб у Украјини и уништавање појаса Газе, принципи мирног суживота постали су важнији него икад. Као стални члан Савета безбедности УН, Кина подржава међународни систем усмерен на светску организацију, поштује суверенитет свих држава и тражи политичко решење свеобухватним прекидом ватре.

Посматрачи верују да су пет принципа мирног суживота кључ. Они су потпуно у складу са ненасиљем, индивидуалном и глобалном сигурношћу, посредовањем, разумним решавањем сукоба, разоружањем и Повељом УН. Штавише, њихова вредност и нужност могу се видети у застрашујућим трагедијама које настају због немогућности да ти принципи буду поштовани и порива да буде слеђен алтернативни курс, било у Југославији, Ираку, Авганистану... и, данас пре свега у Палестини.

То потврђују и резултати две обимне међународне анкете кинеске државне телевизије. Истраживање је обухватило укупно 11.706 испитаника из 36 земаља широм света, укључујући развијене земље Сједињене Америчке Државе, Велику Британију, Немачку и Јапан, и земље у развоју, попут Пакистана, Индије, Јужне Африке, Бразила и Мексика.

Вредности суверенитета, правде и демократије оличене у пет принципа мирног суживота, високо оцењује 83,5 одсто испитаника и верује да ће НР Кина допринети изградњи бољег света за међународну заједницу. Да земље треба да подржавају једнакост и међусобну корист, а противе се хегемонизму, политици силе и произвољним санкцијама према другим земљама, сматра 80,8 одсто испитаника. Сигурност је предуслов за развој, па 85,6 одсто испитаника позива на успостављање уравнотежене, ефикасне и одрживе безбедносне архитектуре.

Филозофи би казали да пет принципа мирољубиве коегзистенције могу издржати тест Емануела Канта: Да ли би свет био бољи уколико би све државе примениле ове принципе? Одговор је: Да.

*Новинар