Сезона тачно у осам

ИНТЕРВЈУ
Нова сезона Београдске филхармоније почиње вечерас: на старом месту у уобичајено време – Коларчева задужбина, 20 сати. Тај возни ред, у који су уписана 24 концерта, овога пута биће строго контролисан, као најбоље железнице. Нема кашњења, композиција креће тачно у осам! Не знамо да ли ће баш тако бити и ове прве вечери, јер нови пропис треба да стигне и до ушију публике којој је читава ова сезона практично већ распродата. Успех какав се у Филхармонији не памти, разлог је више за наш разговор са директором ове музичке куће Иваном Тасовцем, започет још прошлог петка на радном ручку на Палићу када је промовисана и стратешка сарадња са новосадским Акционарским друштвом за осигурање и реосигурање DDOR, у овој области најјачим у Србији. Све то личи нам на један срећан брак бизниса и уметности.

Мало симболике на почетку. Овакав пословни партнер својом добром позицијом као да дугорочно "осигурава" и будуће време Београдске филхармоније?

Наша је политика за партнера имати неког од лидера у свом послу, a DDOR је без сумње такав. У то смо се већ уверили: у време такозване техничке владе нама су уплате касниле и биле сведене на минимум, али нашао се кад треба DDOR и помогао нам да приведемо крају сезону. Најуспешнији су по правилу и најодговорнији према друштву, па тако и према његовој култури. Наше партнерство видим као сусрет најбољих, али и као начин да се кроз такву сарадњу и многе важне ствари науче.

Кроз прошлу сезону провлачио се слоган "Нови дух града". А шта је ново сада?

Много тога је новог. Рецимо, наша летња сајбер кампања "Откријте нову сезону". Отуд, опет, једна нова и за нас јако важна чињеница: Филхармонија је унапред продала целу сезону која вечерас почиње. А тога никад није било. Овога пута слоган нам скоро није ни потребан, али један необавезан могао би да гласи: "Сезона нове енергије". Зашто? Прво, од Националног инвестиционог плана добили смо нове инструменте и недавно смо их испробали на концерту у Стразбуру. Није то био само нови, бољи звук, већ тај инструментариј доноси и неку нову енергију. Осим тога, биће и пуно нових гостију. Изузев нашег драгог Уроша Лајовица и Гомеза Мартинеза, који ће се појавити већ на следећем концерту, сви други диригенти први пут са нама раде. Исто важи и за солисте који нам долазе.

Протеклу сезону карактерисали су и необични, провокативни, "тематски" концерти и oна мала игра са њиховим насловима. По кулоарима могле су се чути различите реакције, каткад и лако заоштрене. Шта Ви данас, после свега, о томе кажете?

Кажем: Баш ме брига. Баш тако! Главни судија је публика, која је пунила салу на нашим концертима а ове сезоне ће је бити још и више. Тиме је све речено.

Који је главни репертоарски правац у сезони која почиње?

Одређују га у првом реду поменути нови гости. Ми не патимо од оног музиколошко-критичарског синдрома. Уместо некаквих великих обећања публици и жеље да јој нешто унапред нашироко објашњавамо, више волимо да нас она открива током целе сезоне. И да на крају чујемо је ли то ваљало или не. Преко Интернета са публиком имамо одличан контакт. Није нама до једног или два гламурозна догађаја, а после нека буде – како буде. Најважније нам је да одржавамо један добар стандард, ниво испод кога се не сме. Скривати се иза највећих имена, њихових баснословних хонорара, екстра захтева иза сцене и сличних бизарности – то није наша прича. Најважније ми је да инвестирамо у оркестар који ће својим квалитетом заслуживати добре госте и пуне дворане. За стандард коме тежимо свакако је одговарајући лик наш вечерашњи диригент Робин О’Нил. Први пут је овде човек који, рецимо, диригује Лондонским симфонијским оркестром, који је шеф Катедре за дириговање на Краљевском колеџу у Лондону, номинован је за награду "Греми" за својих тридесет дискова, више пута је због музике позиван од принца Чарлса, радио је "Војникову причу" са Џеремијем Ајронсом... Треба ли више рећи.

Ипак, можете ли нам скренути пажњу на још неког међу "једнаким" који вам долазе?

Па, нека то, рецимо, буде виолиниста Џозеф Силверштајн, који је био концерт-мајстор Бостонског симфонијског оркестра, исто то, само у Берлинској филхармонији је и виолиниста Гај Бронштајн, ту су и њихове колеге Изабеле Фауст и наш Гордан Николић (Лондон), затим кларинетиста Мајкл Колинс, диригент Ашер Фиш, који редовно наступа у Метрополитену и Скали...

Углавном причамо о доласцима. Шта је са вашим путовањима?

Како као оркестар растемо, тако расту и наши апетити за гостовањима, пре свега у свету. И већ водимо преговоре о томе. Али, и о децентрализацији. Конкретно, о потреби чешћих наступа у градовима Србије. И још нешто: довољно смо зрели и за једну озбиљну серију CD и DVD. Ето, и на томе радимо.

Најављујете да ће ово бити и сезона концерата "тачно у осам". Откуд и та нова прецизност?

Ми смо прилично комотни са терминима и роковима. Некад су још гори од нас били Италијани. По пола сата каснили су догађаји. Велики Тосканини то је решио у миланској Скали, ставио је сат изнад подијума и у заказано време музика почиње. Ко је дошао дошао је. Зашто би се каснило зато што неко суши косу, лакира нокте или већ нешто слично ради. Важно је да су музичари тачно натемпирани, да се то поштује, као и већина публике и, уосталом, сама музика. И она ће тако бити тачнија.

--------------------------------------------------------------------------

Паез за фаготом

На првом концерту у овој сезони, Београђанима ће се први пут представити Маурисио Паез, први фаготиста Израелске камерате из Јерусалима. Овај изузетан музичар, иначе рођен у Костарики, наступао је и са диригентима као што су Мазел, Мехта, Абадо... На програму овог концерта су два дела Едварда Елгара – Концертна увертира "На југу" и Симфонија бр. 1, као и Веберов Концерт за фагот и оркестар.