Гре­нел: Бу­дућ­ност Ср­би­је је с Америком

Бу­дућ­ност Ср­би­је је са Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма, не са Ру­си­јом или Ки­ном. Аме­ри­ка има од­го­вор­ност да при­вла­чи Ср­би­ју ка се­би и то стал­но го­во­рим ва­шем пред­сед­ни­ку Алек­сан­дру Ву­чи­ћу, по­ру­чио је Ри­чард Гре­нел, бив­ши иза­сла­ник До­нал­да Трам­па за ди­ја­лог Бе­о­гра­да и При­шти­не, на ску­пу „Ср­би за Трам­па 2024”, одр­жа­ном у Мил­во­ки­ју, у но­ћи из­ме­ђу сре­де и че­тврт­ка по на­шем вре­ме­ну.

На овој кон­фе­рен­ци­ји, ко­ја је би­ла део пра­те­ћег про­гра­ма Ре­пу­бли­кан­ске на­ци­о­нал­не кон­вен­ци­је, ви­ше од 200 Аме­ри­ка­на­ца на­шег по­ре­кла по­др­жа­ло је Трам­па у ње­го­вом по­хо­ду на по­вра­так у Бе­лу ку­ћу. Пре­ма ре­чи­ма ор­га­ни­за­то­ра, на­ша за­јед­ни­ца у нај­ве­ћем гра­ду Ви­скон­си­на бро­ји ви­ше од 30.000 љу­ди, те би мо­гла да игра ва­жну уло­гу на но­вем­бар­ским из­бо­ри­ма – с об­зи­ром на то да је раз­ли­ка у бро­ју гла­со­ва из­ме­ђу Трам­па и Бај­де­на 2020. го­ди­не у овој са­ве­зној др­жа­ви би­ла мно­го ма­ња од по­ме­ну­тог бро­ја.

„Ни­сам мо­гао да про­пу­стим овај до­га­ђај”, ре­као је Гре­нел на по­чет­ку го­во­ра и по­звао оне ко­ји ни­су ре­ги­стро­ва­ни за гла­са­ње да то учи­не.

„Не­ве­ро­ват­но је ко­ли­ко ми Ср­ба, док пу­ту­јем зе­мљом, при­ла­зи и ка­же: Ја сам за Трам­па. Кад ме је по­ста­вио за иза­сла­ни­ка за ди­ја­лог Бе­о­гра­да и При­шти­не, Трамп ми је ре­као да одем та­мо и раз­ви­јем еко­но­ми­ју, јер мла­ди тре­ба да оста­ну у том ре­ги­о­ну, а не да иду у Пољ­ску, Не­мач­ку и Ма­ђар­ску због по­сла. Ако же­ли­те да вам се по­ро­ди­це раз­ви­ја­ју у Но­вом Са­ду или Бе­о­гра­ду мо­ра­те да има­те при­вре­ду. То је оно што и пред­сед­ник Ву­чић стал­но го­во­ри”, ис­та­као је Гре­нел, за ко­га се у кру­го­ви­ма бли­ским ре­пу­бли­кан­ци­ма спе­ку­ли­ше да би, ако Трамп по­бе­ди на из­бо­ри­ма, мо­гао да до­би­је ви­со­ку функ­ци­ју у др­жав­ној ад­ми­ни­стра­ци­ји, чак и по­зи­ци­ју др­жав­ног се­кре­та­ра или са­вет­ни­ка за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност.

По­ред ње­га, на­шој за­јед­ни­ци у САД обра­ти­ли су се и Ми­ро­слав Јо­вић, пред­сед­ник Цр­кве­не оп­шти­не Мил­во­ки и ор­га­ни­за­тор овог до­га­ђа­ја, пред­став­ни­ца у Кон­гре­су Кла­у­ди­ја Те­ни, се­на­тор Рон Џон­сон, као и Род Бла­го­је­вић, бив­ши де­мо­крат­ски гу­вер­нер Или­но­и­са, ко­ји је из­ла­га­ње за­по­чео на срп­ском је­зи­ку.

Ка­ко сма­тра Јо­вић, срп­ски Аме­ри­кан­ци у нај­ве­ћој ме­ри при­па­да­ју рад­нич­кој кла­си или су вла­сни­ци ма­лих пред­у­зе­ћа, ко­ја су по­го­ђе­на ло­шим еко­ном­ским по­ли­ти­ка­ма за вре­ме Бај­де­но­вог ман­да­та.

„Као ими­грант, ра­дио сам вр­ло на­пор­но да оства­рим аме­рич­ки сан. Из­гра­дио сам по­сао од ну­ле с мно­го на­ших љу­ди ко­ји су ра­ди­ли за ме­не и мо­ју по­ро­ди­цу. Аме­ри­ка ми је да­ла све што имам, али по­след­ње че­ти­ри го­ди­не су би­ле те­шке за на­ше по­сло­ве ’за­хва­љу­ју­ћи’ пред­сед­ни­ку Бај­де­ну”, ис­та­као је Јо­вић, ко­ји је го­вор за­вр­шио сво­је­вр­сном јав­ном по­ру­ком Трам­пу: „Је­два че­ка­мо да по­но­во учи­ни Аме­ри­ку ве­ли­ком.”

А да Ср­би­ју по­но­во же­ли да ви­ди ве­ли­ку, ре­кла је кон­гре­смен­ка Те­ни. Ина­че, до­бро је упо­зна­та с де­ша­ва­њи­ма код нас, с об­зи­ром на то да је сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка би­ла је­ди­на Аме­ри­кан­ка ко­ја је ра­ди­ла у ју­го­сло­вен­ском ге­не­рал­ном кон­зу­ла­ту у САД.

„Же­ли­мо да ви­ди­мо да се цео Бал­кан раз­ви­ја. Ми­слим да је Ср­би­ја од кључ­не ва­жно­сти у том ре­ги­о­ну, због при­вре­де, ве­ли­чи­не и бро­ја љу­ди ко­ји та­мо жи­ве”, ка­за­ла је Те­ни­је­ва, у на­шој јав­но­сти по­зна­та по кри­ти­ка­ма при­вре­ме­них вла­сти у При­шти­ни због не­по­што­ва­ња ме­ђу­на­род­них спо­ра­зу­ма.

До­след­ност је по­ка­за­ла и на­кон ску­па, кад је на пи­та­ње ор­га­ни­за­то­ра го­во­ри­ла о то­ме ка­ко се на Мин­хен­ској без­бед­но­сној кон­фе­рен­ци­ји су­ко­би­ла с Ал­би­ном Кур­ти­јем и тра­жи­ла да јој об­ја­сни за­што мал­тре­ти­ра Ср­бе на Ко­со­ву и не по­шту­је Бри­сел­ски спо­ра­зум.

„Он је тај ко­ји иза­зи­ва про­бле­ме у ре­ги­о­ну, то ни­је Ср­би­ја, то је Кур­ти. Чак и Ал­бан­ци по­чи­њу то да схва­та­ју”, за­кљу­чи­ла је Кла­у­ди­ја Те­ни.