Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко сам себи не може да уплаћујe доприносе

Ко сам себи не може да уплаћујe доприносе
(Фото А. Васиљевић)

Да ли пензионер или онај ко је у некој врсти радног односа може истовремено сам себи да уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање на неку од 13 понуђених основица које се мењају. И зашто, ако већ има новца, не може на тај начин себи да повећа износ пензије коју већ прима или ће тек почети да је добија.

Како наводе у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО), закон јасно прописује одређене услове за укључивање у добровољно осигурање, па тако особа која подноси захтев за стицање својства осигураника по члану 15 Закона о ПИО не може да буде пензионер. Такође, не може ни да буде осигураник по било ком другом основу. То практично значи да је добровољно укључење у обавезно осигурање доступно онима који нису већ стекли право на пензију и који нису запослени, односно не обављају самосталну или пољопривредну делатност.

Ако се утврди да подносилац захтева има већ регистровану пријаву на осигурање која из било ког разлога није „затворена”, одговарајућом одјавом неопходно је претходно спровести поступак како би се та чињеница проверила. У поступку је потребно са сигурношћу утврдити да ли је то раније осигурање престало. Уколико је лице пријављено по основу обављања самосталне делатности, биће потребно да достави доказе из надлежног регистра (најчешће је то Агенција за привредне регистре) да самосталну делатност више не обавља, док у случају да је у питању запослење правна ситуација може да буде и доста компликованија. Могуће је да одјава не постоји због пропуста, објашњавају у ПИО.

Проверава се и да ли је код осигураника већ наступио неки од осигураних случајева по основу којих се остварује право на пензију. На пример, уколико је већ утврђена инвалидност, то утиче на могућност самосталне уплате стажа. Подносилац захтева ће моћи да стекне својство добровољног осигураника али му се стаж навршен по том основу неће сабирати у стаж потребан за остваривање права на инвалидску пензију.

Из ПИО наводе пример да осигураник који има потпуни губитак радне способности може кроз члан 15 закона да оствари стаж осигурања по основу ког ће остварити само право на старосну пензију када испуни услове за утврђивање тог права. Уколико остварује право на инвалидску пензију, тај стаж се не би узео у обзир. На сличан начин није могуће укључити се у добровољно осигурање ако је подносилац захтева навршио године живота које су прописане као услов за старосну пензију. Закон прописује и да се својство осигураника стиче најраније 30 дана пре подношења захтева. Дакле, није могуће повезати стаж у неким ранијим периодима када је осигураник био незапослен.

При подношењу захтева за добровољно приступање обавезном осигурању на захтеву се наводи и основица за коју се лице опредељује, а на коју ће плаћати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Подносилац захтева се слободно опредељује за основицу, без ограничења. На избор не утичу ни стручна спрема, ни претходне зараде. Основица може да буде у распону од најмање 35 одсто, до максимално петоструког износа просечне зараде у Републици. На основу изабране основице одређује се месечни износ доприноса, а изабрана основица може да утиче на месечни износ пензије.

У 2024. години најнижа основица осигурања је 40.143 динара, а осигураници који се определе за ову основицу месечно ће уплаћивати 9.634,32 динара. На другом крају лествице је максимална основица која износи 573.470 динара, а она осигуранику доноси месечну обавезу уплате износа од 137.632,80 динара. Између минималне и максималне постоји још 11 различитих основица доступних за избор. Уколико се у току трајања осигурања неко одлучи да промени основицу осигурања, то је могуће. Уколико се доприноси не плате у року од шест месеци од дана доспелости, осигуранику се утврђује престанак осигурања са даном до када су доприноси редовно уплаћени. Накнадне уплате извршене по истеку наведеног рока не узимају се у обзир.

У ПИО истичу да се подношење захтева за пензију сматра и захтевом за престанак добровољног осигурања, с тим што ће се у том случају ценити услов за утврђивање права, како се не би осигурање прекинуло пре него што осигураник наврши довољно стажа за остваривање права на пензију.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tijana
Mislila sam kad pročitam da će mi nešto biti jasno.
Рале
Ако је неко започео уплаћивати добровољно осигурање у ПИО фонд и у међувремену се запосли а има могућности да уплаћује и даље добровољно осигурање зашто га спречавати у томе ту држава само добија, а он неће отићи да уплаћује у приватни фонд.
Земунац
Зато што се тиме ствара неравноправност. Ако Закон каже да не може то значи да важи за све. Држава тиме ништа не добија, а онај који настави да уплаћује и даље (зато што има могућности) има корист да осим веће пензије има и сигурност за уплаћена средства, јер има гаранцију државе за разлику од уплате у приватни фонд која могу лако да нестану у случају банкрота.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.