Да ли би будуће нуклеарке могле да замене угаљ

Стратегија развоја енергетике предвиђа да би прва нуклеарка у Србији на мрежи могла да буде и пре 2050. године, а нуклеарне електране би могле да преузму улогу постојећих термоенергетских капацитета који користе угаљ у енергетском систему.

Не постоји ни научни, ни инжењерски кадар који би пратио изградњу и рад ових постројења, а укинути су и образовни програми посвећени нуклеарној енергетици,  али би са становишта основних развојних циљева и приоритета енергетског развоја, нуклеарна енергетика могла значајно да допринесе декарбонизацији и подизању конкурентности енергетског сектора.

„С тог аспекта нуклеарне електране би могле да преузму улогу постојећих термоенергетских капацитета који користе угаљ”, наводи се у Нацрту Стратегије у енергетском систему Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050, о којем је управо започела јавна расправа.

Аутори нацрта стратегије који се може видети на сајту Министарства енергетике подсећају да је у документу под називом „Интегрисани национални енергетски и климатски план за период до 2030. и визијом до 2050. године” већ размотрен сценарио који предвиђа учешће нуклеарне енергије у енергетском миксу Србије, са конзервативном прогнозом пуштања у рад нуклеарне електране 2045. године. Имајући у виду мапу пута развоја нуклеарног програма, као и планирано укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Србији, уколико би све потребне активности пре почетка изградње, као и реализација самог пројекта изградње, биле извршене у дефинисаним роковима, изградња и пуштање у рад нуклеарног постројења могу бити разматрани и у периоду до 2040. године”, наводи се у нацрту стратегије, који даље анализира предности и ризике доношења такве одлуке.

Подсећа се да, осим што Закон о мораторијуму на изградњу нуклеарних електрана још није укинут, Србија не располаже билансним резервама нуклеарних сировина, као и да не постоји регулаторни и административни оквир који би регулисао изградњу и рад нуклеарних електрана, постројења за производњу нуклеарног горива и постројења за прераду ислуженог нуклеарног горива.

Што се тиче производње водоника у Србији, у нацрту стратегије стоји да се до 2030. године може очекивати изградња демонстрационог постројења за производњу, складиштење и коришћење водоника. „Са порастом производње електричне енергије из обновљивих извора енергије и уз очекивано смањење цене електролизера, рационално је очекивати почетак комерцијалне производње ’зеленог’ водоника и његово коришћење првенствено у сектору саобраћаја и у индустријским процесима као што су производња амонијака, рафинерије нафте, производња метанола, примена у железарама и индустрији цемента”, наводе аутори стратегије.