Живот у долини Јадра може неометано да се настави

Да ли је за Србију већа корист или штета од литијума? Да ли недавно донета Уредба владе о поновној примени просторног плана значи само питање дана када ће почети експлоатација? Да ли се на крају крајева све ово ради да би немачка аутомобилска индустрија дошла до јефтинијих батерија за електричне аутомобиле за које је потребан литијум имајући у виду да би српска производња могла да покрије њихове потребе. И да ли ризицима од прераде литијума ипак може да се управља на одговоран начин?

Ово су само нека од питања на која је Јакоб Штаусхолм, извршни директор компаније „Рио Тинто”, ексклузивно одговорио за „Политику”.

Шта за „Рио Тинто” значи одлука Владе Србије да донесе Уредбу о примени Уредбе о утврђивању просторног плана. Да ли се тиме најављује почетак експлоатације литијума или само да компанија остаје и даље у Србији?

Поздрављамо одлуку Владе Србије о поновној примени Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Јадар”. Пред нама је и даље низ корака које морамо да испунимо. Они укључују наставак развоја пројекта у правном смислу, даљи рад на изради студије о процени утицаја на животну средину, јавни увид, завршетак економске процене пројекта и добијање неопходних дозвола и одобрења пре саме реализације пројекта. Сви ови кораци морају да буду спроведени како би се достигли строги стандарди заштите животне средине у складу са прописима Србије и Европске уније.

Србија има богату историју рударства које је и данас један од покретача економског развоја земље. Пројекат „Јадар” допринеће том развоју, али је ипак преурањено говорити о брзом почетку експлоатације литијума. Пре свега, морамо да грађанима Србије недвосмислено докажемо да „Јадар” може да се развије и да ради у складу са најстрожим стандардима заштите животне средине.

До када имате намеру да останете у Србији, будући да сте упознати с много негодовања јавности око целе приче у вези са Јадром. Шта ћете ако неке куће ипак не будете могли да иселите из овог дела Србије ни по коју цену, а та вам земља треба за рудник. Да ли ће то бити разлог за одустајање?

Верујем да одлука о поновној примени просторног плана за пројекат „Јадар” пре свега омогућава да наставимо да разговарамо са свим заинтересованим странама како бисмо у потпуности објаснили пројекат, планиране мере заштите животне средине и потенцијалне користи које он може донети. За део грађана Србије, рударство у Јадру ће можда увек бити контроверзна тема, али је важно да се упознају са реалним утицајима и чињеничним информацијама.

Целокупан откуп земљишта одвијао се на добровољној основи и у складу са највишим међународним стандардима Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) и Европске банке за обнову и развој. Ових стандарда придржаваћемо се и убудуће, а део тог процеса подразумева и стални контакт са свим власницима земљишта. И даље нас контактирају мештани који се интересују за наставак откупа земљишта.

Да ли се слажете да је разлог оволиког негодовања лоша кампања коју је „Рио Тинто” водио у Србији, али и чињенице да недостају документи који треба да обједине рудник, постројење за прераду руде и депоније. Зашто „Рио Тинто” није доставио стратешку процену (према Закону о процени утицаја на животну средину), са другом документацијом да би могао да изгради рудник?

Извесно је да је компанија требало боље да комуницира. Ипак сматрам да је негодовању превасходно допринео велики број дезинформација о пројекту „Јадар”, које су током протеклих неколико година пласиране у јавност. Уважавајући право сваког појединца да изнесе критичан став, верујемо да донедавно нисмо били у прилици да водимо дискусију о пројекту „Јадар” која је заснована на чињеницама. Одлука владе отвара могућност да тај дијалог наставимо. Када је реч о Стратешкој процени утицаја на животну средину, она је израђена и достављена 2019. године у поступку усвајања просторног плана за пројекат „Јадар”. Стратешка процена се израђује у оквиру процеса просторног планирања и саставни је део просторног плана за овај пројекат, који је враћен на снагу недавном одлуком Владе Србије.

Осим тога, компанија је недавно објавила и радне нацрте студија о процени утицаја на животну средину. Одлуком Владе Србије, поново стичемо могућност да те документе употпунимо, ажурирамо и представимо у редовном законском поступку који подразумева јавни увид.

Постоји ли идејни пројекат за Јадар и ако постоји, ко га је одобрио? Ако га нема како се ради Студија утицаја на животну средину, макар и њен нацрт?

Компанија је у склопу интерне студије изводљивости развила прелиминарна идејна решења за све компоненте пројекта. Током протекле две године наставили смо да радимо на унапређивању тих решења. Сада, када формално имамо право да наставимо са теренским радом у наредном периоду очекујемо да коначна решења буду представљена јавности и надлежним државним институцијама.

Битно је истаћи да ће компанија и након тога наставити да разматра начине да се утицаји додатно умање, односно да се техничка решења унапређују у складу са наставком развоја нових технологија. На пример, камионски транспорт не би могао да буде потпуно електрификован одмах на почетку рада рудника, али већ сада се планира да сва транспортна возила постепено буду пребачена на електрични погон.

Да ли је тачно да ће се копањем литијума трајно уништити квалитетно пољопривредно земљиште, загадити ваздух токсичном прашином и концентрованим сумпорним и хлороводоничним киселинама?

Не. Ризицима од прераде литијума може да се управља на одговоран начин. Компанија може са сигурношћу тврдити да живот у долини Јадра може да се несметано настави упоредо са подземним рударењем и прерадом руде. Захваљујући савременој технологији, ти процеси могу да се одвијају са минималним утицајем на животну средину. Да би то био случај потребно је да се ради по највишим стандардима, уз квалитетан надзор, и да компанија која управља процесима има довољно ресурса за улагање у ефикасне мере заштите. „Рио Тинто” може да испуни сваки од тих услова. Примера ради, „Јадар” би био подземни рудник, што значи да ће све пољопривредне површине изнад рудног тела бити и даље доступне за обраду. Пројекат такође не би имао утицај на постојеће и планиране изворе пијаће воде.

Уколико јадарит нигде раније није прерађиван, како се зна, како ће изгледати отпад од прераде, па се за његово одлагање раде студије?

Између 2017. и 2019. године спроведено је пет циклуса тестирања прераде јадарита у нашем пилот-постројењу у Аустралији. Савремена технологија и хидрометалуршки процеси које бисмо користили за прераду јадарита су врхунски по питању глобалне безбедности. Метод производње борне киселине, који већ преко 50 година користимо у нашим фабрикама у Калифорнији, САД, применили бисмо и овде. Такође бисмо користили филтере за пречишћавање индустријских гасова доказане ефикасности, који се успешно користе деценијама. Тим тестовима који су прошли независне ревизије, потврђени су изводљивост и безбедност технологије прераде јадарита, а добијени су и узорци отпада на којима су вршена додатна испитивања.

Процес прераде јадарита је осмишљен тако да од самог почетка смањи укупну количину отпада. „Јадар” не би производио течни, већ сушени, чврсти отпад који би се на одговоран начин одлагао на безбедној депонији изграђеној у складу са провереним инжењерским техникама. На основу бројних тестова које смо спровели, са пуном сигурношћу можемо да тврдимо да отпадом може да се управља на безбедан начин.

Да ли се рударење којим се одбацује опасни отпад у природу, где остаје у виду јаловине, може сматрати еколошким и како може да се контролише рудник литијума?

Сви велики инфраструктурни пројекти утичу на животну средину, међутим, компаније које те пројекте развијају дужне су да то ураде одговорно и сведу утицаје на најмању могућу меру. Када је реч о пројекту „Јадар”, то се односи и на управљање отпадом који у овом случају не би био одбачен у природу, већ би се њиме управљало у складу са најбољим светским праксама. Пројекат „Јадар” неће производити течни, већ чврсти отпад. Отпад који је налик чврстој глини био би одлаган на депонију која би потом била рекултивисана. Праћење могућих утицаја на животну средину наставило би се и деценијама након затварања рудника о трошку наше компаније.

Пословање наше компаније у Србији би надзирале државне институције. Сви подаци о праћењу утицаја на животну средину (укључујући воду, ваздух и земљиште) били би објављивани на интернет страници компаније. Поред редовног надзора, успоставили бисмо и механизам за учешће локалне заједнице и независних стручњака у праћењу утицаја пројекта на животну средину. То значи да би праћења која врши компанија и праћења која независно врши локална заједница осигурала да компанија ради у складу са законом.

Да ли је већа корист или штета од литијума?

Уверен сам да „Јадар” може да буде развијен на безбедан начин који омогућава наставак нормалног живота у околини пројекта. Ово је најбоље истражен литијумски пројекат у Европи. Захваљујући томе, предвидели смо велики број ефикасних заштитних мера којима би се утицај експлоатације литијума у долини Јадра на животну средину и локалне заједнице свео на најмању могућу меру.

Схватамо да поједини ризици постоје, али уверени смо да се тим ризицима може одговорно управљати, тако да људи и природа остану заштићени. Пројекат „Јадар” би био највећа гринфилд инвестиција у савременој историји Србије. Независна економска студија показује да би пројекат допринео економији са 1,9 милијарди евра, што је више од три одсто БДП-а Србије из 2021. године. Предвиђа се да ће он бити један од највећих пореских обвезника са доприносом од 180 милиона евра годишње. Пројекат би отворио 1.300 сталних радних места у Лозници и још око 3.500 у ланцу снабдевања.

Да ли је тачно да би овај пројекат пре свега могао да служи економским интересима немачке аутомобилске индустрије и ЕУ која у оквиру „Зеленог договора” форсира прелазак на електричне аутомобиле за чије батерије је потребан литијум, а српски литијум би у највећом мери могао да покрије немачке потребе?

Европска унија жели да диверзификује снабдевање критичним сировинама и успоставила је стратешка партнерства са бројним земљама, као што су Норвешка и Аустралија. Компаније које учествују у овим новим ланцима вредности, законски су обавезне да се придржавају највиших стандарда заштите животне средине и да покажу одговорно понашање. „Јадар” је само један од пројеката које ЕУ види као потенцијални извор литијума. Европа такође мења приступ рударству и такође планира да активније развија сопствене ресурсе, што је и предвиђено Законом о критичним сировинама (ЦРМА).

Далеко веће питање је да ли „Јадар” може да буде основа за развој ширег ланца вредности за производњу електричних возила, креирајући хиљаде нових, високо плаћених и високо квалификованих радних места у Србији за генерације које долазе, уз поштовање највиших стандарда заштите животне средине. Верујем да је управо ово кључна предност коју рударење и прерада литијума могу да донесу Србији.

Због чега је „Рио Тинто” заинтересован за литијум у Србији, имајући у виду ниске цене и тренутну засићеност тржишта?

Ми верујемо у дугорочну исплативост светског тржишта литијума. Све пројекције указују да је реч о минералу од критичног значаја (како су ти материјали названи од стране ЕУ) за наставак енергетске транзиције. Иако се појављују алтернативне технологије, литијум ће остати окосница развоја батеријских технологија.