"Бела куга" хара Херцеговином

Требиње – Годинама, па и деценијама већ, демографска слика Херцеговине је поражавајућа. Статистика показује негативан природни прираштај и расељавање становништва посебно у сеоским подручјима. На стотине херцеговачких села је потпуно опустело, али и у градовима се смањује број становника. Истраживачи кажу да разлога за овакву ситуацију коју називају "демографском транзицијом" има много.

О овом проблему дуго се није говорило нити се о демографској политици водило рачуна. Поразни статистички подаци о наталитету и смртности становништва у регији у последњих неколико година упућују на претпоставку да ће уколико се "бела куга" не заустави овај део Републике Српске у будућности бити скоро пуст. 

Драстичан је пример мале општине Љубиње: у прошлој години у Љубињу је умрло 57 људи, а рођено је свега 29 беба. У суседној Билећи у истом периоду умрла су 144 становника, а рођено је свега 83 деце. Само девет година раније, 1998, слика је била другачија: 158 рођених, а 103 умрла. На подручју Калиновика, на пример, пре 40 година рађало се више од 300 деце годишње. Прошле године у Калиновику их је рођено свега тринаесторо.  

– Оно што је специфично за источну Херцеговину јесте вишедеценијско стихијско мигрирање становништва које је одавде "одводило" најквалитетнији део популације: од високообразованих људи до млађег, репродуктивно способног становништва. То је временом нарушило старосну структуру и довело до депопулације, најпре у сеоском подручју, а потом и у целој регији – оцењује једини демограф у Херцеговини Раде Ћоровић.  

Херцеговачке општине покушавају стимулативним мерама за младе брачне парове и новорођену децу да задрже становништво. Општина Љубиње прва је, пре неколико година, почела да примењује такве мере не би ли макар ублажила веома лошу демографску слику. За сваки склопљени брак додељује се једнократна помоћ од 500 конвертибилних марака, за прворођено дете 150, друго 250 , треће 700 и свако наредно по хиљаду марака.  

– Ми као мала општина не можемо својим буџетом да "покријемо" све проблеме који постоје. А, на крају крајева, и да читав буџет поделимо и уложимо у стимулисање наталитета, стипендирање ђака и студената и слично, опет се дешава да они одлазе у веће центре – каже начелник општине Љубиње Веско Будинчић.  

За Херцеговину одавно кажу да "цео свет насели, себе не расели". Статистика ипак говори да би се уз овакав тренд могла и "раселити". Иако постоје тврдње да није тако, чињеница је да економски фактор у свему игра пресудну улогу. Ово сиромашно подручје у прошлом веку опустошили су ратови, колонизација, индустријализација. Тренд да се развијају већи центри, а мале средине остају углавном на маргинама траје и до данашњег времена.  

– Прецизну слику немамо, јер од 1991. нисмо имали ни попис становништва. Међутим, имамо поуздану статистику на основу које можемо извести процене и сагледати стање. Тако бисмо могли планирати за будућност неке стимулативне мере које морају доћи са државног нивоа, нешто попут подручја посебне државне бриге у Хрватској – сматра демограф Раде Ћоровић.