Наследник Лајчака стиже уз благослов ЕУ и САД

Ништа се битно неће променити у дијалогу Београда и Приштине све док Европска унија суштински не буде имала статусно неутралан преговарачки приступ. Уколико почетно полазиште буде супротно међународном јавном праву и Резолуцији 1244 СБ УН, да је тзв. Косово независно и да се разговори воде да би били крунисани узајамним признањем, од озбиљног помака неће бити ништа без обзира на то ко ће бити наследник Мирослава Лајчака на месту специјалног представника. У таквим условима готово је извесно да на Космету, у скоријој будућности, неће моћи да се пронађе релевантна политичка фигура која ће бити спремна за компромис.

Вест да је Савет Европске уније продужио мандат до 1. јануара 2025. године специјалном представнику ЕУ Мирославу Лајчаку готово да је прошла незапажено. Резултати његове двогодишње специјалне преговарачке мисије, док актуелни режим у Приштини несметано повлачи једностране кораке и угрожава опстанак српског народа на Косову и Метохији, јесу да је дијалог „клинички мртав”. То је без рукавица открио 26. јуна приликом последње рунде дијалога у Бриселу Албин Курти, када је одбио да се састане с председником Србије Александром Вучићем и представницима ЕУ, али је зато дошао да „испрати” с дужности високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузепа Бореља, а самим тим и изасланика ЕУ Мирослава Лајчака.

Пре него што је Лајчаку продужен мандат до краја године, објављено је да ће словачки дипломата од првог септембра преузети дужност амбасадора ЕУ у Швајцарској. Одлуком о продужењу мандата ЕУ настоји да обезбеди да у овој позицији нема вакуума док не пронађе његовог наследника. О Лајчаковом наследнику одлучује Борељов наследник, а за ту позицију предложена је премијерка Естоније Каја Калас, која ће у најбољем случају почети с радом као Борељов наследник од 1. новембра. После тога ће јој бити потребно најмање месец и по да одлучи кога жели да именује за специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине и то ће вероватно опет бити на препоруку Берлина.

Из дипломатских кругова у Бриселу може се чути да се, без обира на то ко ће бити Лајчаков наследник, очекује да Београд и Приштина морају да испуне обавезе проистекле из досадашњих споразума, Охридског и Бриселског. На констатацију да је то и до сада био случај и да је Приштина одбила да формира Заједницу српских општина, чиме се обавезала Бриселским споразумом пре 11 година, као и да то није ограничавало Куртија да путује по Европи и да има дипломатске разговоре, саговорник „Политике” наводи да иза таквог понашања Куртија стоји Немачка, која отворено лобира за Приштину. „Албин Курти је велики изазов за међународну заједницу, али и за Србију, јер очигледно да нико нема адекватан одговор на његово понашање. Међународна заједница је последње три и по године, колико је Курти премијер, вршила притисак на њега, али није желела да угрози косовску независност”, каже наш саговорник.

A професор Центра за геополитику при Универзитету Кембриџ Тимоти Лес изјавио је да сматра да су разлози за продужење мандата специјалном изасланику за дијалог Београда и Приштине Мирославу Лајчаку пре бирократски, него политички. Очекује да ће мандат високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузепа Бореља бити окончан у октобру и да је очигледно да он жели да дозволи свом наследнику да изабере новог посредника. „Ако је господин Лајчак вољан да остане до јануара следеће године, онда за то нема препрека. У међувремену, увек постоји шанса да нешто постигне у дијалогу”, нагласио је Лес. Додао је да му се чини да је бивши председник Словеније Борут Пахор, који се помињао као Лајчаков наследник, „жртва бирократије”. Ипак не искључује могућност да Пахор добије посао следеће године, али да то значи да ће морати да убеди Борељову наследницу Кају Калас.

До тада Мирослав Лајчак у шатл дипломатији обилази европске престонице као да је остварио успех на косовском питању, а не да је његова стратегија доживела фијаско. Тако је приликом обиласка Мадрида и Лондона, између осталог, навео да су направљени конкретни кораци по питању неколико практичних проблема, али да није било напретка у имплементацији Споразума о путу ка нормализацији. Подсетио је да је претходно у Бриселу био домаћин главним преговарачима Београда и Приштине, како би наставио са састанцима на високом нивоу, започетим пре тога. „Након више од седам сати интензивних разговора, договорили смо конкретне следеће кораке по питању неколико практичних проблема. Нажалост, нисмо успели да направимо напредак у ширем контексту – имплементацији Споразума о путу ка нормализацији”, истакао је Лајчак на „Фејсбуку”.

Искусни дипломата Зоран Миливојевић оцењује да је изјава изасланика ЕУ за дијалог Миросава Лајчака доказ да политика коју спроводи Приштина одудара од свега онога што би требало да буде циљ и њихових западних спонзора у овом тренутку. За „Политику” наводи да управо тај неуспех треба пре свега регистровати као неуспех политике и приступа ЕУ које имају заједно с приштинским властима. „Јасно је да без Заједнице српских општина, дакле без онога што су српски захтеви и оно што стварно води у деескалацију, нема никакве шансе да се на терену било шта промени”, каже Миливојевић.

Друга веома важна ствар, по његовим речима, јесте да платформа која се заснива на такозваном Охридском споразуму, на чему Запад инсистира да је у питању правно обавезујући споразум, очигледно нема шансе за успех јер не одговара реалном стању на терену. „Подршка приштинској страни очигледно је доживела неуспех, док политика приштинске стране не води више ни у наставак дијалога, а камоли у неко политичко решење које би било на линији смиривања и решавања косовског питања на начин како је то једино могуће”, објашњава Миливојевић.

Шта можемо да очекујемо од Лајчаковог наследника? Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић за наш лист истиче да ни од једног посредника не можемо ништа да очекујемо, јер они нису страна која одлучује. „Чак ни Брисел о томе не одлучује, већ само спроводи. Зна се чија је последња и ко треба да пресече, а то су они који су употребом силе створили нову стварност путем употребе недозвољене силе. Промене на геополитичком нивоу могу да доведу и до промене стратегије САД, која одлучује у овом случају. Уколико останемо принципијелни до краја и не дамо своје, можемо да користимо и те промене, које се темеље на поштовању међународног јавног права”, каже Јовановић.

Додаје да очекује да ће САД у једном тренутку морати да се запитају да ли је њима исплативо да се овај проблем решава на силу и због тога ризикују да можда трајно изгубе Србију за своје интересе, или ће се прилагодити променама у свету и почети да преиспитују свој однос према Косову и Метохији. На питање шта ће конкретно да уради Вашингтон, Јовановић очекује да ће наставити с притисцима још оштрије све док не почне да сумња у методе које примењује у решавању овог проблема. У ту сврху биће укључен и нови посредник у дијалогу, који и не покушава да пронађе компромисно решење.

Аналитичар Срђан Граовац каже да продужење мандата Мирославу Лајчаку треба превасходно разумети као решавање техничког питања, а не најаву његовог евентуалног останка на функцији на којој се тренутно налази и током мандата нове политичке гарнитуре у ЕУ. За „Политику” истиче да никако не смемо занемарити чињеницу да је формирање европских институција након јунских избора још у току, као и то да ће бити потребни месеци да се тај процес у потпуности приведе крају. У том контексту треба посматрати и одлуку да мандат Лајчака буде продужен. „На овај начин, европска администрација избегава стварање вакуума у преговарачком процесу, односно онемогућава да процес формирања нове бриселске администрације буде повод за потпуно заустављање сваке активности на пољу бриселског дијалога између Београда и Приштине. Нема сумње да онда када коначно будемо имали јасну слику нових структура власти у ЕУ, знаћемо и име специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине”, каже Граовац.

Помињање имена бившег председника Словеније Борута Пахора као Лајчаковог наследника је нешто што никако не треба потценити. На крају крајева, интерес ЕУ је да посредник у дијалогу буде неко ко добро познаје суштину косметског питања, али и односе у региону. Лајчак је и те како био инволвиран у дешавања на Балкану, као амбасадор Словачке у СР Југославији, Албанији и Македонији, али и као изасланик ЕУ за питање референдума у Црној Гори и високи представник УН за БиХ. Борут Пахор је свакако неко ко такође веома добро познаје прилике у региону и коме не би била потребна посебна припрема када говоримо о питању дијалога Београда и Приштине. „Ипак, ко год буде Лајчаков наследник, не треба очекивати никакву значајнију промену у самом преговарачком процесу, који се води под окриљем ЕУ”, наводи Граовац.

Ако се узме у обзир да је већина европских држава, а нарочито најутицајнијих попут Немачке, Француске и Италије, признало самопрокламовану и лажну косовску независност, јасно је да ће бриселска администрација, као и до сада, бити наклоњенија Приштини и да ће показивати више разумевања за ставове косметских Албанаца без обзира на декларативну неутралност ЕУ по овом питању. Чак ни чињеница да Лајчак долази из Словачке, земље која није признала лажну државу Косово, није утицала на његов однос према преговарачком процесу, нити је он имао превише разумевања за позицију Србије. „Никако не треба занемарити чињеницу да је функција специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине бирократска и да ко год био на том положају нема могућност креирања политике, већ искључиво задатак да спроводи агенду коју ће наметнути Европски савет, као институција која удара стратешки правац политике ЕУ, и Европска комисија, као њен егзекутивни орган”, закључује Граовац.

Шанса за дијалог је испуњење Бриселског споразума и поштовање Резолуције 1244

Зоран Миливојевић указује да се дешава управо све оно на шта су Србија и Срби упозоравали. „Оно што може да да шансу дијалогу и шансу да стање на терену ипак буде у функцији мира и стабилности, није уважавано. И сада се поново практично враћамо на оно што је и почетак и крај приче, а то је пуно испуњење Бриселског споразума према одредбама које су дефинисане 2013. и 2015. године као подлоге за решавање питања у будућности. Дакле, када се установи ЗСО, онда се морају повући кораци који би довели до смиривања ситуације и после тога би наставак разговора имао смисла и водио ка нормализацији односа”, уверен је Миливојевић. Друга формула за даљи напредак коју ће морати да спроводи наследник Лајчака, сматра, не постоји, ако неко заиста жели политички дијалог, мир и стабилност. Додаје да је сада, четврт века од усвајања Резолуције 1244, свима јасно да се практично ништа не може променити мимо онога што је дефинисано том резолуцијом. „Дакле Косово и Метохија је протекторат Уједињених нација. Треба се вратити на оно што је политички основ решавања косовског питања,” каже Миливојевић.