Наредних дана освежење, у августу температуре око 35 степени

Наредних дана стиже освежење са температурама неколико степени испод 30, а од суботе температуре преко 30, изјавио је данас метеоролог Недељко Тодоровић и додао да се у последњој недељи јула и у августу могу очекивати високе температуре око 35 степени.

Он је за Танјуг рекао да ће сутра, поред пада температуре бити облака, кише, пљускова, и додао да је локално могућа непогода са већом колучином падавина која би могла да проузрокује бујичну поплаву.

Тодоровић напомиње да би људи требало да коригују боравак на отвореном и да се склоне на време када су најављене непогоде како не би страдали од удара грома.

Како је објаснио, уколико се особа нађе на отвореном у току олује треба да нађе заштиту у смислу тврдог зиданог објекта, а никако испод дрвета јер је усамљено дрво већа мета за удар грома него неки други објекат.

"Сам човек као фигура не сме да штрчи у неком пољу у равнини или у води јер је и он такође далеко већа потенцијална мета него када би чучнуо, сакрио се. Излетници и планинари унапред треба да знају варијанту где би било могуће да се склоне ако наиђе изненадна олуја", поручио је метеоролог и додао да ове године није било суперћелијских олуја већ обичних летњих непогода.

Тодоровић каже да пренасељеност није узрок поплава на улицама у Београду када падне јака киша, већ велика количина воде која падне у кратком временском периоду на мањем простору.

"На подручју Београда је 27. јуна и 2. јула у епизоди од два сата била месечна количина падавина, и када се та количина воде нађе на асфалту а земља не може да упије тако велику количину воде, онда се деси да на улицама буде бујични ток", објаснио је метеоролог.

Додаје да је то редовна појава и карактеристика климе у Србији, да се лети догађају локалне непогоде са великом количином падавина на малом простору.

Како је навео, мини торнадо, односно вихор, је манифестација суперћелијске олује и предзнак нестабилности атмосфере која би могла да донесе прави непогодски облак са правим торнадом, који се у Србији ретко јавља.

Тодоровић каже да су овако високе температуре какве су биле претходних дана нормалне за ово доба године, истакавши да инструментални подаци показују да је и ранијих деценија било оваквих врућинаи да су сличне времеске прилике биле у првој половини прошлог века.

"Од 6. до 17. јула смо имали један дужи период узастопних дана са веома високим температурама, узнад 35 степени до 40 степени, у Београд 39,6. Било је таквих дугачких периода са екстремно високим температурама и ранијих лета", додао је он.

Тодоровић је објаснио да се температура мери на травнатој покошеној површини на осунчаном терену на два метра висине како би се избегао утицај подлоге, напоменувши да сам термометар мора да буде у сенци да не би термометар показао температуру материјала од ког је направљен.

"То је температура ваздуха и температура ваздуха при тлу је далеко виша. Ваздух се загрева од земље, од сунца се прво загреје земљиште, кад би се мерило изнад асфалта било би много топлије него када би се мерило изнад траве. Јединствена је методологија мерења д аби сви подаци могли да буду поредиви", навео је метеорлог.