Камала Харис нема пуну подршку демократа

Специјално за „Политику”

Милано – Хиљаду и хиљаду проблема који следе. Хиљаду хипотеза. Сигурно је врло мало чињеница. Можда ниједна. Ово је укратко слика након повлачења Џозефа Бајдена из председничке трке 21. јула 2024, дана који је предодређен да уђе у историју.

Четрдесет шести председник Сједињених Држава је и први председник који се повлачи овако касно у кампањи, ако узмемо у обзир да су исто урадили и Хари Труман и Линдон Џонсон, такође демократе, 1952. односно 1968. године, али непосредно након почетка примарних избора.

Након детаљнијег разматрања, најважнији спор с уставним импликацијама који су изнели републиканци долази баш од самих речи које је Бајден употребио кад је најавио своју намеру да напусти сцену. Наиме, како је то одмах приметио Мајк Џонсон, председник Представничког дома, како је могуће шефа државе који себе описује као „неприкладног за председничку кандидатуру” сматрати способним за даље обављање извршне власти. Управо на основу овог разматрања, многи верују – ако Бајден не одлучи да поднесе оставку на председничку функцију како би решио ситуацију и омогућио потпредседници да га одмах наследи – да је неопходно започети сложену и тешку процедуру предвиђену 25. амандманом, који је ступио на снагу 1967, а тиче се замене станара Беле куће.

Све ово демократе неће признати без борбе, иако то, наравно, није експлицитно формулисано из очигледних изборних разлога. Између осталог, неки од најпознатијих гувернера који припадају странци, као што су Гевин Њусам из Калифорније и Гречен Витмен из Мичигена, изјавили су да нису спремни да у трци потпредседница Камала Харис буде њихов такмичар. Она је „одозго”, од стране Бајдена, именована за ову функцију, из чега следи њена номинација на Конвенцији демократа заказаној за 19. август у Чикагу. Изјаве ових гувернера указује да они заправо верују да је веома тешко победити Доналда Трампа у новембру.

Учешће Харисове у изборној трци (противнице коју Доналд Трамп није предвидео, што ипак претпоставља неке другачије проблеме) изгледа да нема неопходан консензус у Демократској странци. Тога је и она свесна и зато изјављује да намерава да се бори за номинацију. У овом тренутку, што се тиче веома важних личности Демократске странке, експлицитно су је подржали Клинтонови, али то, рецимо, нису урадили Ненси Пелоси и сам Барак Обама. И биће неопходно, што је од суштинске важности, проверити да ли ће велики финансијери поново одврнути славине које су већ неко време затегли у ишчекивању расплета ситуације.

Што се тиче напада противника, ево речи Џеј Ди Венса, републиканског кандидата за потпредседника, упућених Харисовој: „Џозеф Бајден је био најгори председник у мом животу, а Камала Харис је била уз њега при сваком његовом кораку. Током протекле четири године, она је била супотписница Бајденове политике отворених граница и лажне зелене политике, која је повећала трошкове становања и хране. Она је одговорна за све ове неуспехе и лагала је скоро четири године о Бајденовим менталним способностима оптерећујући нацију председником који не може да ради свој посао.”

Као неутралан посматрач, веома сам забринут због могућег неуспеха кандидатуре Харисове, јер би то био други пут – а како да заборавимо Хилари Клинтон – да жена која се такмичи за водеће место буде одбијена. Да се то не би десило, личност потпредседничке кандидатуре уз њу била би од великог утицаја у случају да добије подршку. Јер, заиста је тешко, али наравно, не и немогуће, подесити подједнако интелигентну комбинацију као што је била она Бајден–Харис, а која је у први план истакла белог католика у пратњи жене мешовите расе, представнице мањина.

Изабрани кандидат биће у сваком случају 47. председник, што се не би догодило да је Џозеф Бајден био потврђен у трци.

*Почасни председник Фондације Италија–САД

Превод: Александра Дамњановић Д’Агостино