Холандски рецепт за аграр

Од нашег специјалног извештача
Налдвик, октобра – У граду Налдвику, где се налази светска берза цвећа, а у чијој околини има око 6.000 хектара под пластеницима, доскора није било ноћи. Услед недостатка природне светлости, а биљкама је она потребна за фотосинтезу, у пластеницима су ноћу светлеле специјалне лампе. Месно становништво се бунило да због њих (лампи) не може да спава. Није прошло дуго, тек фармери и локална заједница су се договорили да инвестирају у проналазак специјалних завеса за пластенике које пропуштају влагу и топлоту али не и светлост.

Спремност да врло брзо примене иновације, унапреде производњу, као и да одговоре на жеље све захтевнијих потрошача, холандски фармери наводе као један од главних предуслова за успех њихове пољопривреде, саопштено је групи новинара из Србије.

Познато је да су захтеви западних потрошача, наравно и холандских, врло високи, а тамошњи фармери, како су нам саопштили, увек иду корак испред. Наравно, у примени тих новина, као и испуњавању најновијих стандарда, нису препуштени сами себи, већ имају велику помоћ државе. Сваку инвестицију у побољшање производње, стандарде и сертификате, који се тичу здравствене исправности хране, као што су смањење загађења, побољшање услова живота, држава "отпрати" с половином вредности инвестиције, у просеку.

Други њихов рецепт за успех је што холандски фармери на тржишту не наступају појединачно, већ преко удружења, сличних код нас омраженим задругама, због чега постижу боље цене и имају већи утицај на остале тржишне играче. Њихова удружења су развила и своја трговачка и извозничка предузећа и неретко су њихов једини акционар, што значи да деле и трговачку и извозничку зараду. Једно такво удружење произвођача стакленичког поврћа "Гринери" окупља 9.500 фармера и има годишњи промет од две милијарде евра, што у Холандији, што извозом и увозом воћа и поврћа.

Холандија је у светским размерама појам развијености пољопривреде. А како и не би била када је аграрним извозом само у 2006. години зарадила 54 милијарде евра?! Оволика вредност, међутим, представља тек 17 одсто укупне вредности холандског извоза. Упркос томе, примарна пољопривреда у бруто домаћем производу те земље чини само три до четири одсто, а са индустријом хране и другим пратећим производима који користе пољопривредне сировине десетак процената.

Холандија је, иначе, други највећи светски извозник хране и пољопривредних производа, после САД. У "земљи лала" само је шездесетак сунчаних дана годишње, кише су готово свакодневне, а немали број хектара пољопривредног земљишта Холанђани су отимали од мора.

Увидом у структуру њиховог аграрног извоза намеће се једноставан закључак да су они извозници памети, тачније високе технологије у овој производњи.

У укупној аграрној производњи чак 40 одсто чини производња цвећа и семена, што им омогућава да буду највећи светски извозник ових производа, као и највећи светски трговац, јер се преко њихове берзе цвећа обавља чак 70 одсто светске трговине. Отуда и шале на рачун ресорног министра да он не би смео више да се назива министром пољопривреде, већ хортикултуре.