Прва мама, па тек онда прва дама

– Кад се Обама врати кући, избаци смеће, распростре веш и намести кревете. Девојчицама је потребно да виде да и он то ради, а и мени је потребно – изјавила је Мишел Обама на почетку председничке кампање.

„Прва дама” Сједињених Америчких Држава признаје да није савршена као Ненси Реган која се никад у јавности није нашалила на рачун свог супруга:

– Обама је потпуно способан да управља јаком женом, а то је један од разлога који га чини достојним председничке титуле.

Док присталице у њој виде нову Џеки Кенеди, дотле је противници оптужују за антиамериканизам, ароганцију, чак и за расизам. Томе је, свакако, и сама допринела када је почетком године изјавила да је први пут од када је одрасла поносна на своју земљу. Конзервативци су је, због тога, критиковали као недовољног патриоту, што је разљутило Афроамериканце оценивши да им се намеће виши стандард патриотизма. Отпор расној неправди, рекли су, често се приказује као непатриотски.

Ова темпераментна, интелигентна и образована жена истиче да јој је први посао да настави да буде „прва мама” Малији (10) и Наташи (7). Изјавивши, још на почетку кампање, да није Обамин политички саветник већ супруга, Мишел Обама је ућуткала оне који су је упоређивали са Хилари Клинтон. Иако је одиграла прворазредну улогу у председничкој победи, супруга новог председника нагласила је да будући положај неће користити да би кројила политику у Обаминој администрацији већ да би посветила пажњу питању жена које балансирају између посла и породице, као и потребама породица америчких војника који се боре у Ираку и Авганистану.

Мишел Обама је рођена 17. јануара 1964. године. Потиче из скромне породице – мајка јој је била социјални радник, а отац је радио у градском јавном водоводу. Одрасла је у најсиромашнијем кварту у јужном делу Чикага где је похађала државну школу. Међутим, то је није спречило да, захваљујући стипендијама, похађа елитне универзитете – Принстон је завршила 1985, а правни факултет на Харварду три године касније. Радила је у адвокатској канцеларији и у кабинету градоначелника Чикага, а њен последњи посао (од 2005) био је место потпредседнице Универзитетске болнице у Чикагу (зарађивала је 300.000 долара годишње, што је превазилазило суму коју је њен супруг тада уносио у кућни буџет).

Барак Обама је описује као „стену”, извор снаге и благог критичара који га чврсто држи на земљи. Сматра се да је један од битних састојака победничког рецепта то што су на бину изводили своје две скакутаве и раздрагане девојчице. Породица у којој су мушкарац и жена равноправни и где ништа није важније од срећног дома и будућности деце свакако је најважнији део америчког сна:

– Све одлуке донесене у последњих десет година мотивисане су страхом. Страх од оних који изгледају другачије. Страх од оних који верују и мисле другачије. Не желим да моја деца расту у земљи и свету који се плаши.

Осим изванредних говорничких способности, будућа господарица Беле куће (од 20. јануара 2009) има смисла и за моду. Магазин „Пипл” уврстио ју је на листу десет најлепше одевених жена уз образложење да изгледом без грешке подсећа на Жаклину Кенеди.