Prva mama, pa tek onda prva dama

– Kad se Obama vrati kući, izbaci smeće, rasprostre veš i namesti krevete. Devojčicama je potrebno da vide da i on to radi, a i meni je potrebno – izjavila je Mišel Obama na početku predsedničke kampanje.

„Prva dama” Sjedinjenih Američkih Država priznaje da nije savršena kao Nensi Regan koja se nikad u javnosti nije našalila na račun svog supruga:

– Obama je potpuno sposoban da upravlja jakom ženom, a to je jedan od razloga koji ga čini dostojnim predsedničke titule.

Dok pristalice u njoj vide novu Džeki Kenedi, dotle je protivnici optužuju za antiamerikanizam, aroganciju, čak i za rasizam. Tome je, svakako, i sama doprinela kada je početkom godine izjavila da je prvi put od kada je odrasla ponosna na svoju zemlju. Konzervativci su je, zbog toga, kritikovali kao nedovoljnog patriotu, što je razljutilo Afroamerikance ocenivši da im se nameće viši standard patriotizma. Otpor rasnoj nepravdi, rekli su, često se prikazuje kao nepatriotski.

Ova temperamentna, inteligentna i obrazovana žena ističe da joj je prvi posao da nastavi da bude „prva mama” Maliji (10) i Nataši (7). Izjavivši, još na početku kampanje, da nije Obamin politički savetnik već supruga, Mišel Obama je ućutkala one koji su je upoređivali sa Hilari Klinton. Iako je odigrala prvorazrednu ulogu u predsedničkoj pobedi, supruga novog predsednika naglasila je da budući položaj neće koristiti da bi krojila politiku u Obaminoj administraciji već da bi posvetila pažnju pitanju žena koje balansiraju između posla i porodice, kao i potrebama porodica američkih vojnika koji se bore u Iraku i Avganistanu.

Mišel Obama je rođena 17. januara 1964. godine. Potiče iz skromne porodice – majka joj je bila socijalni radnik, a otac je radio u gradskom javnom vodovodu. Odrasla je u najsiromašnijem kvartu u južnom delu Čikaga gde je pohađala državnu školu. Međutim, to je nije sprečilo da, zahvaljujući stipendijama, pohađa elitne univerzitete – Prinston je završila 1985, a pravni fakultet na Harvardu tri godine kasnije. Radila je u advokatskoj kancelariji i u kabinetu gradonačelnika Čikaga, a njen poslednji posao (od 2005) bio je mesto potpredsednice Univerzitetske bolnice u Čikagu (zarađivala je 300.000 dolara godišnje, što je prevazilazilo sumu koju je njen suprug tada unosio u kućni budžet).

Barak Obama je opisuje kao „stenu”, izvor snage i blagog kritičara koji ga čvrsto drži na zemlji. Smatra se da je jedan od bitnih sastojaka pobedničkog recepta to što su na binu izvodili svoje dve skakutave i razdragane devojčice. Porodica u kojoj su muškarac i žena ravnopravni i gde ništa nije važnije od srećnog doma i budućnosti dece svakako je najvažniji deo američkog sna:

– Sve odluke donesene u poslednjih deset godina motivisane su strahom. Strah od onih koji izgledaju drugačije. Strah od onih koji veruju i misle drugačije. Ne želim da moja deca rastu u zemlji i svetu koji se plaši.

Osim izvanrednih govorničkih sposobnosti, buduća gospodarica Bele kuće (od 20. januara 2009) ima smisla i za modu. Magazin „Pipl” uvrstio ju je na listu deset najlepše odevenih žena uz obrazloženje da izgledom bez greške podseća na Žaklinu Kenedi.