Лењинов врх остао неосвојен

Зворник – Већина људи се намршти на саму помисао о снегу, леду, ниским температурама и ветру који дува до костију, али не и Андрија Богићевић (47), члан планинарских друштава „Младост” из Зворника и „Гучево” из Лознице, једини планинар из Подриња, са обе стране реке Дрине, који се попео на висину од 6.600 метара.

Ту висину достигао је на Памиру, освојио је највише врхове Африке и Азије, Килиманџаро (5.895 метара) и Арарат (5.143 метара), а био је и на највишим врховима РС, Србије и Црне Горе – Проклетијама, Копаонику, Дурмитору, Бјеласици, Романији и ваљевским планинама, a осам пута се попео на наш највећи врх Маглић за који каже да је међу најлепшим европским планинама.

Рударски инжењер из зворничке Фабрике глинице „Бирач” у планине иде већ 25 година, десет као извиђач, а 15 као планинар. Последњи успех је Памир, опасна планина на граници између Киргистана и Таџикистана. На путу ка Лењиновом врху (7.134) пет планинара из Београда, Лознице, Ужица, Ниша и Новог Сада, досегло је висину од 6.600 метара.

„Након четири месеца припрема, у тронедељној експедицији планинарског друштва ’Раднички’ из Београда нас 14 је у августу кренуло у поход на Памир с киргистанске стране. После 18 година то је била прва наша експедиција на овој опасној планини. Лошим макадамским путевима камионима смо стигли до првог базног кампа на 3.400 метара, где смо се у „јуртама”, шаторима у којима живи локално становништво, одморили и 7. августа отпочели пењање на врх Петровског (4.830). Тада су почели први проблеми. Испред нас се испречила набујала река као и 20 километара дуг ледњак, затим „морене”, огромно камење на површини леда, са свих страна је вребала опасност”, прича Богићевић подсетивши да је само у овој години 12 алпиниста страдало у покушају да освоји Лењинов врх.

Уз огроман напор, борећи се са ледом, стигли су до висине од 4.400 метара где су сепојавиле пукотине на ледницима, а ветар се претвара у олују и за девет минута температура се са плус 35 спустила на минус 15 степени. На висини од 6.150 метара постављан је логор, а ноћ је донела велику олују и мећаву. За пут до Лењиновог врха само је шест чланова имало снаге и 22. августа, Андрија, Његомир, Гордана, Љубиша и Мирослав стигли су на висину од 6.600 метара. Осмотрили су врхове Таџикистана, који личе на швајцарске Алпе, разгледали глечер Пик Лењина и по Андријиној жељи,сликали се са заставом Републике Српске.

(/slika2)Сурове временске прилике спречиле су поход до највишег гребена на Памиру. Магла је оковала планинске литице, снажан ветар их је заносио, па су морали да се укопају у снег а због безбедности су одлучили да се врате, јер су управо тих дана трагично настрадала два руска планинара.

„Већ 13 година сам члан Планинарског друштва „Младост” у Зворнику и жеља ми је била да баш на Лењиновом врху пободем српску тробојку, нажалост нисам успео, али задовољан сам због личног висинског рекорда. Највиши врхови нису мој циљ по сваку цену, већ жеља да обиђем што више планина и да негујем другарство које је основа планинарења”, каже Андрија пред којим су нови изазови који воде на планинске врхове Северне Америке и Хималаје.