Чижов: Европа не поставља услове Русији

Специјално за „Политику”
Москва, 10. новембра – Европска унија не поставља никакве услове Русији за наставак преговора о основном споразуму РФ–ЕУ, изјавио је данас представник Русије у Европској унији Владимир Чижов.

Нови уговор треба да замени Споразум о партнерству и сарадњи РФ и ЕУ који је истекао крајем 2007. Преговарачки процес блокирале су у неколико наврата нове чланице Уније, најпре Пољска, а потом и Литванија. Кад су све препреке превазиђене и одлучено да се преговори наставе 16. септембра, све је поново одложено због рата на Кавказу. Што у знак подршке Грузији, што у жељи да казне Русију, државе ЕУ одлучиле су да зауставе преговарачки процес.

Руска страна је на то одговорила да не сматра да је споразум важнији Русији него Европи и да је спремна у сваком тренутку да обнови преговоре, али да није спремна на било какве уступке. „Нема никаквих услова за наставак преговарачког процеса, нити има говора о уступцима с руске стране”, објаснио је Чижов тренутну ситуацију одговарајући путем видео-моста на питање да ли је ЕУ поставила Русији неке услове како би преговори били настављени 14. новембра у Ници, као што је планирано.

На састанку министара иностраних послова земаља чланица ЕУ у понедељак, своју сагласност су дале Британија и Шведска. „Можемо да подржимо обнављање преговора о новом оквирном споразуму између Русије и ЕУ зато што сматрамо да су питања која ће њиме бити обухваћена у интересу Европе исто као и Русије”, каже се у заједничком саопштењу министара иностраних послова Велике Британије и Шведске, које преноси „Ројтерс”. Министри истичу да то не значи да они „окрећу страницу поводом конфликта у Грузији”, и да намеравају да позову своје колеге да односе са Русијом „подвргавају регуларном мониторингу”

Против обнављања процеса и даље су Пољска и Литванија које, према речима Чижова, „присуство руске војске на територији Абхазије и Јужне Осетије тумаче као неиспуњавање плана Медведев–Саркози”. Ипак, и шефови дипломатија ове две земље

изјавили суда неће моћи да ставе вето на почетак преговора.

Јуче је и Хавијер Солана, представник ЕУ за спољну политику и безбедност, изразио наду да ће се преговори наставити 14. новембра у Ници, а шеф представништва Европске комисије у Москви Марк Франко је изјавио да „намере Русије да постави ракетне комплексе ’искандер’ у Калињинграду неће бити препрека за наставак преговора”.

Тако се бура у односима Русије и Европе, настала после рата у Јужној Осетији, полако стишава. Томе доприноси и чињеница да у западну јавност све чешће стижу информације да није Русија напала Грузију, како су у почетку веровали, већ да је то урадила Грузија. Први је то готово преко воље изговорио Саркози после преговора са Медведевом, кад је изјавио да „је Русија неадекватно одговорила, а ако је одговорила, онда то значи да је ’нешто’ било узрок томе”, да би ових дана „Њујорк тајмс” објавио извештаје посматрача ОЕБС-а, у којима се каже да су 7. августа „млади и неискусни грузијски војници напали Цхинвали причинивши штету цивилном становништву, руским миротворцима и ненаоружаним посматрачима”. Садржај тих извештаја објавио је и „Вашингтон пост” наводећи имена двојице официра – представника ОЕБС-а –који су били сведоци догађаја и који тврде да су грузијске ракете и артиљерија наносили ударе по рејонима у којима живи цивилно становништво у Јужној Осетији, сваких 15 или 20 секунди пре него што се Русија укључила. Официри су о томе обавестили дипломате који су се тада налазили у Тбилисију. Рајан Грист, капетан сувоземне војске Велике Британије, који је те ноћи био на челу мисије ОЕБС-а, поднео је оставку и изјавио да је Грузија напала Цхинвали. „За мене је било јасно да је тај напад био потпуни безобразлук и да је био диспропорционалан у односу на сваку провокацију, ако је ње уопште било.”

Након свега овога, очекује се да министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер, можда већ данас, на састанку министара иностраних послова ЕУ, формира комисију за истраживање конфликта.