Словенци против српских бизнисмена

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 10. новембра – „Меркатор не смемо да продамо”, тврди већина испитаника у анкети листа „Дело”, подстакнута најавом шефа „Пиваре Лашко” Бошка Шрота да ће са „Инфонд холдингом” продати половину власништва у „Меркатору”. Лист јавља да се „јавност громогласно одазвала” на вест да „на тај начин ’Меркатор’ преузме страна трговачка мрежа”. Непожељан „странац” је у првом реду „Делта” Мирослава Мишковића о чијој намери да купи „Меркатор” овдашњи медији алармантно обавештавају публику.

Иако се чинило да је одзвонило реторици која хушка јавно мњење против бизнисмена из Србије, те да су Мишковићу врата за куповину акција у Словенији коначно широко отворена, последњи коментари по штампи и прилози у електронским медијима сугеришу да „Делта” ипак није пожељан партнер. „Наши испитаници су одлучно против продаје ’Меркатора’ – свега 15,9 одсто то подржава, док се чак 77 одсто томе противи”, саопштило је „Дело”. Одакле такво нерасположење да „најбољег комшију” купи туђин, пита се лист, да би одговор понудио кроз мишљења добијена на питање: „Да ли продаја ’Меркатора’ угрожава словеначке националне интересе?”.

Чак 75,8 одсто анкетираних одговара потврдно, а 17,7 одсто сматра да „’Делтин’ наскок” на „Меркатор” не угрожава словеначки национални интерес према коме „парадне домаће фирме не смеју пасти у руке страног капитала”, а посебно не „јужњака”. Мада се очекивало да „Дело”, које је део Шротовог царства, неће поновити матрицу из прошлости у хушкању јавности против потенцијалног купца „Меркатора” из Србије – будући да Шроту треба готовина, иначе не би продавао „Меркаторове” акције – ни сада не изостаје ружење Мишковића. „Дело” је тако јуче објавило текст „Пажња, долазе богати (Срби)!”.

Уз наводе да су „Мишковићева предузећа вредна око три милијарде долара, а да само овогодишњи приходи износе 102 милиона долара”, „Дело” упозорава да „Мишковић преко својих 85 фирми контролише 70 одсто тржишта српске престонице, а има предузећа и у Бугарској, Црној Гори, Словенији…, при чему контролише и српску власт, а нарочито парламент”. Додаје да Мишковић „држи у шаци све најважније српске институције”, као и да је недавно „узурпирао и сам врх ЕУ” када се у Бриселу састао са комесаром за проширење Олијем Реном. „Дело” није незадовољно само Мишковићем као потенцијалним купцем словеначких фирми, па истиче да се „и други српски тајкуни жудно осврћу ка словеначком тржишту”, а међу њима издваја Филипа Цептера уз „још два српска тајкуна – Предрага Ранковића Пецонија и Ђорђа Ницовића”. Затим следи детаљан опис њихових „капиталских” империја.

Негативно расположење према продаји „Меркатора” странцима подстичу и синдикати који су се заузели да се држава умеша уколико запрети опасност да „Меркатор” падне у туђе руке. Синдикат радника трговине Словеније, на пример, противи се продаји „Меркатора” и позива државу да предузме акцију спасавања. Значи да „држава откупи назад удео у ’Меркатору’ који су 2005. (по диктату владе премијера Јанеза Јанше) продали парадржавни фондови КАД и СОД”. Секретар тог синдиката Ладислав Калужа подсећа да су КАД и СОД испод цене продали део „Меркатора” Бошку Шроту („Пивара Лашко”) и Игору Бавчару („Истрабенц”), а зачудо су обојица прошле седмице најавили да ће продати те („Меркаторове”) акције. Калужа каже да би сценарио у коме би држава поново дошла у посед „Меркатора” био најбољи, не само зато што би то „онима који су 2005. учествовали у продаји омогућило да мало оперу своје име” (јер је „Меркатор” тада продат нетранспарентно, „испод стола”), већ и зато што би „само државно власништво омогућило ’Меркатору’ стабилан и дугорочан развој, и да остане у словеначким рукама”.

Овдашњи аналитичари се слажу да у Словенији нема купца за „Меркатор” (у продају улази око 60 одсто акција заједно са „Истрабенцовим” делом), па је јасно да компанију може да пазари „искључиво странац”. Томе се супротстављају синдикалисти због „огромних дугорочних последица”, јер не само што се сваки трећи Словенац снабдева у „Меркатору” захваљујући јакој освешћености потрошача да треба куповати словеначко, већ „Меркатор” на својим продајним полицама негује око 75 одсто робе коју произведе 2000 локалних произвођача. А ако дође странац на чело „Меркатора”, домаћи произвођачи су готови, кажу синдикати.

Зато председник синдиката радника у трговини Франц Лаврич упозорава државу да се игра судбином сто хиљада људи у индустрији, пре свега прехрамбеној, а не само са „Меркаторовим” радницима, због чега је убеђен да би „социјални проблеми, у случају продаје (’Меркатора’) странцима – били страшни”. И председник Савеза слободних синдиката Словеније Душан Семолич опомиње да „слободно тржиште није универзалан лек за проблеме, зато држава не сме дозволити власницима капитала (Шроту и Бавчару) да раде шта им се прохте”, иначе би, ако „Меркатор” оде странцима, „настала велика штета чију би цену платили (словеначки) радници”.