Почело одбројавање за уговор с Русима

Дмитриј Малишев, саветник председавајућег борда „Гаспромњефта”, требало би данас у Београду да се састане са српским званичницима не би ли коначно договорили сатницу потписивања купопродајног уговора за НИС, градњу гасовода „Јужни ток” и завршетак првог подземног складишта „Банатски Двор”, сазнаје „Политика” из извора блиских Влади Србије.

И поред свих спекулација да би верификација целог посла могла бити одложена до даљег, јер „Гаспром” због светске економске кризе помера рокове за почетак градње „Јужног тока”, споразум ће бити реализован онако како је то предвиђено међудржавним споразумом потписаним у Москви и ратификованим у Народној скупштини Србије.

Душан Мракић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике, потврдио је јуче „Политици” да би најкасније до 15. децембра требало да буде потписан и купопродајни уговор за НИС, договорено оснивање заједничког предузећа „Србијагаса” и „Гаспрома” о градњи гасовода, као и завршетак градње подземног складишта „Банатски Двор”.

Упитан да ли ће у коначној верзији уговора стајати нека клаузула која ће обавезати „Гаспром” да ће градити гасовод и када Руси купе 51 одсто НИС-а за 400 милиона евра, Мракић каже да Србија сама себи прави проблеме, а не руска страна. И то тиме што већ девет месеци касни с почетком реализације овог великог посла, будући да је аранжман потписан још у јануару.

На опаску да и руски званичници отворено најављују померање рокова за градњу „Јужног тока” због светске економске кризе, и да би Србија, ипак, требало да тражи неке гаранције да ће добити паралелан правац снабдевања плавим енергентом, Мракић каже да ће се цео аранжман реализовати онако како је и предвиђено.

– Јавност треба да зна да су у досадашњим преговорима договорени и бољи услови од оних које предвиђа споразум. И то како за купопродајни уговор за НИС, тако и за „Банатски Двор”, као и капацитет гасовода – тврди Мракић, али не жели да прецизира шта то конкретно значи.

Он је додао да ће се после потписивања овог купопродајног уговора јавности све предочити, наглашавајући да Србија из аранжмана с Русима сигурно неће изаћи оштећена. Напротив, закључио је он.

Душан Бајатовић, директор Јавног предузећа „Србијагас”, потврдио је такође јуче за наш лист да верује да ће у финишу преговора с Русима наша земља извући максимум за „Јужни ток” и „Банатски Двор”, чијим ће завршетком Србија моћи да добија додатне количине гаса, избегавајући пенале мађарском МОЛ-у за купљени а непреузети гас.

– Србија зависи од руског гаса и алтернативе нема. Зато реализација гасног аранжмана не сме ни у једном часу да буде доведена у питање – каже Бајатовић. – Друга је ствар да ли ће се гас и убудуће куповати директно или преко посредника „Југоросгаса”. То питање биће решено чим УБПОК и МУП изађу с детаљима о томе да ли је у досадашњем послу са овом ћерком фирмом „Гаспрома” било неких неправилности.

На питање, када ће се уговарати нове количине гаса за наредну грејну сезону и под којим условима, будући да гаса има само до краја ове године, први човек „Србијагаса” каже да очекује сваки дан да отпутује у Москву како би договорио нови аранжман. Какав ће он бити, опет ће зависити од резултата истраге надлежних. Али, „то не би требало да утиче на будуће односе с руским ’Гаспромом’”. Оно што је најважније –гаса ће током зиме сигурно бити.

Бајатовићнаглашава и да би због скока курса долара цена гаса сада требало да буде већа за још око 30 одсто, али да то свакако неће додатно оптерећивати потрошаче плавог енергента, јер је нафта појефтинила. Међутим, влада мора да пронађе начин како да помогне „Србијагасу” да остане ликвидан, а да гас током зиме не поскупљује.

– Биће потрошача који неће успети на време да измире своја потраживања, а услов да „Србијагас” има довољно руског гаса јесте да га добављачу плаћа на време – изричит је Бајатовић.

Њега не чуди што се у јавности стално спекулише неким новим условима које српска страна поставља Русима да би се нафтно-гасни аранжман реализовао, подсећајући да је од почетка било оних који су за овај посао и оних који су против.

Србија, међутим, мора да зна да је увозно зависна од руског гаса и да је градња „Јужног тока” како економско, тако безбедносно и политичко питање.

Како се сазнаје, руска страна је прихватила да финансира завршетак градње подземног складишта „Банатски Двор” и његово пуњење до пуног капацитета од око 800 милиона кубика гаса.

Оно што, међутим, остаје нејасно јесте зашто главну реч око преговора с руским „Гаспромом” не води онај коме је то међудржавним споразумом децидирано и дато – министар енергетике Петар Шкундрић, с једне стране, и руско министарство рударства с друге.