Кри­ла мр­тву мајку две године

Ме­шта­ни По­ја­та, на­до­мак Ћи­ћев­ца, оста­ли су за­те­че­ни ве­шћу да је њи­хо­ва ком­ши­ни­ца Ве­ра М. (66) пу­не две го­ди­не при­кри­ва­ла смрт сво­је мај­ке В. М. (88). Мо­жда чак и ви­ше од ове, ста­нов­ни­ке ма­лог ме­ста у се­ве­ро­и­сточ­ном де­лу Ра­син­ског окру­га, за­те­кла је ин­фор­ма­ци­ја да је ње­на ћер­ка те­ло са­кри­ва­ла у јед­ном од кре­ве­та у по­ро­дич­ној ку­ћи и то уви­је­но у ће­бе.

Пре­ма пр­вим ин­фор­ма­ци­ја­ма, ћер­ка је при­кри­ла смрт мај­ке да би на­ста­ви­ла да при­ма ње­ну пен­зи­ју. Ме­ђу­тим, ка­ко је за „По­ли­ти­ку” ре­че­но у Ви­шем јав­ном ту­жи­ла­штву у Кру­шев­цу, по­кој­на В. М. ни­ка­да ни­је би­ла ко­ри­сник пен­зи­је, со­ци­јал­не по­мо­ћи, ни­ти је оства­ри­ва­ла нов­ча­на при­ма­ња по би­ло ком осно­ву.

Овај до­га­ђај, мно­ге је под­се­тио на оне из Су­бо­ти­це и Зе­му­на ка­да је, та­ко­ђе, от­кри­ве­но да су на­след­ни­ци кри­ли те­ла сво­јих ро­ди­те­ља да би при­ма­ли њи­хо­ве пен­зи­је.

– Мај­ка је умр­ла 28. ју­на 2022. го­ди­не, а осум­њи­че­на је на­кон хап­ше­ња пре­да­та над­ле­жном ту­жи­ла­штву на да­ље по­сту­па­ње – ка­зао је Иви­ца Да­чић, са­оп­шта­ва­ју­ћи ин­фор­ма­ци­ју о пр­о­на­ла­ску те­ла.

– Она при­па­да со­ци­јал­но угро­же­ним ли­ци­ма с об­зи­ром на сво­ју жи­вот­ну доб, бо­лест и усло­ве у ко­ји­ма је жи­ве­ла – на­во­ди се у пи­са­ним од­го­во­ри­ма до­ста­вље­ним ре­дак­ци­ји „По­ли­ти­ке”.

У кру­ше­вач­ком ВЈТ нам је ре­че­но и да је у кон­крет­ном слу­ча­ју у то­ку прет­кри­вич­ни по­сту­пак.

– Ту­жи­ла­штво ће при­ку­пи­ти сва по­треб­на оба­ве­ште­ња и спро­ве­сти све по­треб­не до­ка­зне рад­ње за ко­ји­ма се ука­же по­тре­ба у ци­љу ра­све­тља­ва­ња овог до­га­ђа­ја. На­кон то­га ће до­не­ти од­лу­ку о да­љем то­ку по­ступ­ка – ре­че­но је за наш лист у кру­ше­вач­ком ВЈТ.

На пи­та­ње да ли је ра­ни­је би­ло при­ја­ва над­ле­жним ин­сти­ту­ци­ја­ма за на­си­ље у овој по­ро­ди­ци, у ту­жи­ла­штву од­рич­но од­го­ва­ра­ју, а до од­го­во­ра на кључ­на пи­та­ња у ве­зи са тра­гич­ним до­га­ђа­јем тре­ба­ло би да се до­ђе то­ком ис­тра­ге.

Мај­ка и ћер­ка, пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, жи­ве­ле су са­ме у тр­о­шној ку­ћи, ко­ја се на­ла­зи­ла на кра­ју се­ла. При­па­да­ле су со­ци­јал­но угро­же­ној ка­те­го­ри­ји љу­ди, а по­моћ су, пре­ма истим ин­фор­ма­ци­ја­ма, до­би­ја­ле и од Цр­ве­ног кр­ста. На пи­та­ње ка­ко је от­кри­ве­но те­ло же­не, у над­ле­жном ту­жи­ла­штву нам ни­су од­го­во­ри­ли.

Пре­ма ре­чи­ма ме­шта­на са ко­ји­ма су ин­спек­то­ри оба­ви­ли раз­го­вор, они ду­же вре­ме ни­су ви­ђа­ли мај­ку и ћер­ку што, ка­ко су ре­кли, ни­је би­ло не­у­о­би­ча­је­но с об­зи­ром на то да им је ку­ћа да­ле­ко и изо­ло­ва­на од дру­гих. Ми­сли­ли су, ка­ко су ис­при­ча­ли над­ле­жни­ма, да је мај­ка В. М. одав­но умр­ла, па то­ме што је ду­го ни­су ви­де­ли ни­су при­да­ва­ли ве­ћу па­жњу.