Да ли су реални нови захтеви сточара

Не можемо као сточари да срушимо државни буџет и направимо проблем, каже Чедомир Кецо, аграрни аналитичар

Управа за аграрна плаћања расписала је јуче јавни позив за субвенције за краве за узгој телади и конкурс ће трајати до 30. августа. Највећи број захтева за боље подстицаје из буџета долазили су у протеклом периоду управо од сточара, а председник Удружења одгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић рекао је недавно за агенцију Бета да су представници три удружења сточара разговарали са саветницима премијера и председника Србије и испоставили више захтева, а ако они за десет дана не буду испуњени, позваће сточаре да просипају стајњак по друмовима.

Листа захтева је дуга, између осталог да се субвенције повећају два до три пута, а Паламаревић сматра да новац који је опредељен за субвенције за биљну производњу води сточарство у „даљу пропаст”. Како је нагласио, представници тих удружења затражили су да се повећају субвенције за домаће јунице са садашњих 40.000 динара на 150.000 динара, а за приплодне краве са садашњих 40.000 динара на 55.000 динара. На листи захтева је и повраћај сточарима акцизе за 130 литара дизела по хектару и увођење субвенција за ливаде од 35.000 динара по хектару.

Међу захтевима је и подршка ресорног министарства за инвестиције у фарме говеда. Сточари су затражили и да се дефинише статус пољопривредника и ишчисти регистар говеда од „лажних” грла, као и да се регулише радни однос жена које раде на пословима муже крава.

Чедомир Кецо, аграрни аналитичар, сматра да су ови предлози добри и оправдани са становишта унапређења сточарства, али да су „кројени” за нови буџет.

– Не можемо као сточари да срушимо државни буџет, и направимо проблем. Није реално да све буде реализовано у овој години, али треба размишљати о наредној години и обезбеђивању новца. Из ребаланса то није могуће ако се узму у обзир износи за субвенције које пољопривредници траже – рекао је Кецо.

Он сматра да је питање дана када ће ЕУ на путу уласка наше земље у ту заједницу ограничити издвајања из буџета за пољопривреду.

– Рецимо, могу да питају зашто за краву дајете 300 евра и стварате нелојалну конкуренцију. Већ сада Србија има веће подстицаје у многим категоријама за узгој крава, него рецимо Хрватска – каже наш саговорник.

Он сматра да је решење да се задрже све мере давања при придруживању, али и пет година касније по ступању у ЕУ. То је модел који је применила Мађарска и она тренутно има најсређенију пољопривреду у ЕУ. Када је реч о дефинисању статуса пољопривредника, што између осталог траже и ова удружења, Кецо сматра да је то важно питање јер пољопривредници нису укључени у коморски систем, али немамо ни закон о пољопривредном газдинству нити дефиницију ко се сматра пољопривредником.

Да ли је то онај ко живи само од пољопривреде или се бави пољопривредом као допунским послом? Кецо истиче да је ово важно јер би расподела субвенција, када би статус био решен, била много ефикаснија.