Прети ли тотални рат на Блиском истоку

Исмаил Ханије, водећи политички и дипломатски лидер палестинског Хамаса, убијен је јуче рано ујутро у Техерану, а његова ликвидација прети ескалацијом рата у Гази, интензивирањем конфликта Израела и либанских хезболаха и угрожава судбину јеврејских талаца.

Ханије је у уторак, као један од највиђенијих гостију, присуствовао инаугурацији новог иранског председника Масуда Пeзешкијана, који је раније потврдио пуну подршку Хамасу, једном од чланова Покрета отпора Израелу и јединој таквој сунитској исламистичкој организацији иза које финансијски и војно стоји шиитска теократија Исламске Републике.

Хамас је одмах оптужио Израел да стоји иза „подлог ционистичког напада” на резиденцију у Техерану и најавио да ће битка попримити „нове димензије” и имати озбиљне последице. Иран је за „кукавичко убиство” такође оптужио „ционистички режим”, не саопштавајући да ли ће узвратити као што је био случај у априлу, када је ракетама и дроновима напао Израел после ликвидације команданата Исламске револуционарне гарде у Дамаску у готово идентичној акцији.

Убиство Ханијеа догодило се само неколико сати пошто је израелска армија саопштила да је у Бејруту убила истакнутог команданта хезболаха као одговор на крвави ракетни напад на село Друза на окупираном сиријском Голану, који Израел приписује хезболасима, а они то демантују.

Израелске власти по правилу одбијају да потврде или демантују „циљана убиства”, али је општа сагласност да иза напада у Техерану стоји тајна служба Мосад. Ликвидација шефа политичког одељења Хамаса отвара неугодно питање неефикасности безбедносних агенција Ирана које и раније нису успевале да спрече убиства на својој територији, укључујући истакнуте иранске научнике који су радили на нуклеарном програму земље.

Мосад по свему судећи има разгранату мрежу сарадника без чије је логистичке помоћи овакве акције тешко организовати, а тек ће се видети на који начин власти у Техерану намеравају и да ли намеравају да узврате. Врховни вођа ајатолах Али Хамнеи поручује да је „освета” дужност Ирана, али то је више за јавност. Први потпредседник Мохамад Реза Ареф даје до знања да Иран нема намеру да заоштрава блискоисточни конфликт.

Иако познат по својој запаљивој реторици, Ханије је био укључен у преговоре о примирју у рату у Гази који је почео 7. октобра Хамасовим масакром 1.200 јеврејских цивила и узимањем око 250 талаца. Међународни кривични суд је због тог ратног злочина затражио његово хапшење, као и лишавање слободе израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа због сукоба који је однео животе 40.000 Палестинаца, махом цивила.

Док рат у Гази улази у десети месец, Американци, Египат и Катар појачали су посредничке напоре да се испослује прекид ватре и ослобађање талаца, али Ханијева смрт ће несумњиво компликовати преговоре.

Палестински председник Махмуд Абас осудио је убиство великог ривала који је његов покрет Фатах 2007. протерао из појаса Газе успостављајући потпуну власт Хамаса. Абас је позвао на генерални штрајк и масовне демонстрације по окупираној Западној обали.

У Каиру је саопштено да је убиство потврда да у Израелу не постоји политичка воља за обарањем опасно високе тензије. Премијер Катара се пита како преговори могу да успеју када једна страна убија преговарача.

Ханије је живео између Дохе и Техерана, а повремено је путовао код савезника за Москву или Истанбул. Русија је оштро осудила „апсолутно неприхватљиво политичко убиство”, док је турски председник Реџеп Тајип Ердоган поручио да „ционистички варваризам још једном неће успети да оствари своје циљеве”.

У Вашингтону је државни секретар Ентони Блинкен потврдио да САД нису унапред биле обавештене и да немају било какве везе са убиством, чиме се одговорност посредно, али јасно, пребацује на Нетанјахуа. По европским престоницама страхује се од раста тензије која носи потенцијал да брзо запали читав Блиски исток. Дипломате контактирају своје колеге у Либану, Израелу и Ирану како би се спречио шири рат у региону.

Ханије је 1997. именован за помоћника оснивача Хамаса, шеика Ахмеда Јасина, а руковођење Политичким бироом Хамаса од 15 чланова преузео је 2017. Хамас је у својој оснивачкој Повељи из 1988. позивао на уништавање Израела. Упркос томе што је претња у међувремену претворена у сагласност о постојању јеврејске државе ако Палестинци добију своју, Ханије је касније знао да каже да не одустаје од свих видова борбе, укључујући оружане. Пре него што је платио својим животом, потомак избегличке породице из Газе је у израелским бомбардовањима ове године изгубио тројицу синова и четворо унука, више од 60 чланова породице.

„Сви наши људи и све породице Газе платиле су тешку цену крвљу своје деце, а ја сам само један од њих.” Његов преживели син Абдул Салам Ханије сада је само могао да каже: „Мој отац је током свог патриотског путовања преживео четири покушаја атентата, а данас му је Алах подарио мучеништво које је увек желео.”

У складу са исламским обичајем да се преминули сахрани у 24 сата, Ханије ће данас бити сахрањен у Техерану, а његови остаци ће потом бити пребачени за Доху где ће сутра покопу присуствовати арапски и исламски лидери.

Хамас ће наћи новог лидера, као што је заменио своје осниваче шеика Јасина или Абдел Азиз Рантисија, који су 2004. страдали у израелском бомбардовању Газе. Израел може да убија лидере и команданте, али палестински отпор неће престати. Биће снажнији.

Бригаде Касам: Израел ће платити својом крвљу

Војно крило Хамаса, бригаде „Касам”, окарактерисало је убиство политичког лидера групе Исмаила Ханијеа као „опасан догађај” који ће имати последице на целом региону Блиског истока и упозорило да ће Израел „платити својом крвљу” због агресије на палестинским територијама.

„Злочиначко убиство вође Ханијеа у срцу иранске престонице је значајан и опасан догађај који пребацује битку у нове димензије и имаће велике последице широм региона”, наводи се у саопштењу бригада.

Додаје се да „злочинац Нетанјаху, заслепљен илузијама о величини, тера окупациони ентитет ка понору” и убрзава колапс Израела и његово трајно уклањање са окупираних палестинских територија, преноси „Ал Џазира”.

У саопштењу се истиче да „непрекидни злочини” Израела резултирају широком међународном подршком за палестински народ и његов отпор окупацији.