Усвојена декларација са Свесрпског сабора

Скупштина Србије изгласала је јуче Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, која је усвојена 8. јуна на Свесрпском сабору у Београду, а коју је раније изгласала и Скупштина Републике Српске. Декларација, како је рекао премијер Милош Вучевић, представља темељ националне политике, „она је одговор на ситуацију на Косову и Метохији и у Републици Српској – не решава све проблеме, али доноси политичку подлогу и пре свега институционални приступ како мора да се води политика државе”. За усвајање је гласало 139 посланика, против је било девет, а шест није гласало.

Посланици су усвојили и измене Закона о посебним условима за реализацију пројеката изградње станова за припаднике снага безбедности и Закона о платним услугама. Такође, ратификовано је више споразума о сарадњи с другим земљама у разним областима, међу којима и у војнотехничкој сарадњи. Потврђено је и више уговора о кредитима који су, пре свега, намењени инфраструктурним пројектима.

Завршницу расправе о 60 тачака дневног реда посланици Скупштине Србије искористили су и јуче, петог дана рада, за причу о литијуму, мада то није било међу задатим тема. Опозиционари су понављали да власт хоће да претвори „земљу у депонију и рударску колонију”, а посланици владајуће коалиције су одговарали да опозиција нема политику, да „ширењем неистина и дезинформација плаши грађане”, те да „никаквог ископавања неће бити уколико не буде гаранција за поштовање највиших стандарда у заштити животне средине”.

Оштру полемику иницирао је Мирослав Алексић (НПС) и казао да би волео да чује пример „једне земље у свету која је економски развијена, а бави се рударством”, додајући да је власт „дебело забраздила када сте почели да преузимате правне процедуре уместо институција”. Казао је да „Устав гарантује право свих грађана на територију, живот, здравље, реке, ваздух, а капиталисти широм света отимају јавна добра, док је посао државе да штити јавна добра и грађане, а не да се повија пред капиталистима и да прави депонију од државе”.

Алексић је рекао да мисли да „Србија треба да буде члан ЕУ, али никада нећу пристати да било која земља ЕУ прави од Србије депонију. Додао је: „Аустралија, матична земља, не да ’Рио Тинту’ да копа тамо, а ви се понашате као највећи лобисти ’Рио Тинта’.” Осврнуо се и на седам питања које је Брнабићева поставила опозицији, рекавши да ће да одговори – „шест ваших питања се односи на власт 2012, ко је давао дозволе 2001, 2004, па то су људи који су сад највећим делом код вас, почевши од Зоране Михајловић”. Седмо питање, казао је, односи се на неког кандидата за градоначелника Лознице, који је продао земљу – „искрено, не знам ко је то, ни чији је кандидат”. Навео је да има и он питања – „Да ли је тачно да је од 2013. до 2021. издато 86 дозвола за ископавање руда широм Србије?” Питао је и да ли власт, која „каже да је литијум богом дан”, мисли да је „пољопривредно земљиште богом дано, да би 4,5 милиона хектара необрађеног земљишта дало много већи приход од литијума”. Питао је Брнабићеву „да ли зна да је премијер Португалије ухапшен због примања мита од ’Рио Тинта’” и додао да је у Трстенику, кад је био председник општине, спречено копање никла, упркос томе „што је Александар Вучић 2013. године рекао да ће морати да се копа никл”.

Брнабићева је одговорила: „Ја сам забринута, не запањена, због степена полуистина, лажних информација, неистина које сте изнели, посебно зато што сте их изнели дан након протеста који су прешли сваку црвену линију у јавном дискурсу, где су грађани могли да чују да је неко сатаниста. Агроном је говорио да ће се деца рађати са аномалијама, агроном! Позвала сам сву опозицију да преузме одговорност за оно што радимо у овој земљи, какву земљу остављамо генерацијама које долазе. Уместо тога, чули смо да позивате људе да долазе на протесте, на којима такви људи причају, и настављате да ширите такве неистине. Све је, ваљда, дозвољено у политичкој борби. Кажете да је премијер  Португалије ухапшен, па тај премијер је данас председник Европског савета, заменио Шарла Мишела и ви то знате, али свеједно, желите да изговорите ту неистину. Уместо да смо заједно данас стали овде као парламентарци и рекли – људи, онакве ствари не смемо да дозволимо, зато што затварамо врата сваком нормалном и разумном дијалогу, ви настављате то да радите. Да, ми смо на власти, а ви сте у опозицији и нема нормалне и успешне земље без одговорне опозиције. Нема, каква год власт била, размислите о томе шта радите.”

Констатујући да види да се Алексић вратио из Америке, Миленко Јованов (СНС) казао је: „Видећемо колико ће бити успешно оно због чега је ишао, а што се ресурса тиче, Прекршајни суд је на девет густо куцаних страна образложио пресуду која сведочи како се он бринуо о ресурсима док је био на власти. Што се никла тиче, инжењер Дејан Рајковић из компаније ’Србијаникл’ открио је у интервјуу за ’Политику’ да иза те фирме стоји једна велика светска компанија  регистрована на Лондонској берзи, не сме да каже која, али је та компанија 2011. године добила дозволу од Министарства животне средине за истраживање никла. Министар је био Оливер Дулић, ето то је Александар Вучић који се зове Оливер Дулић.” Јованов је питао и „у којој је то земљи пољопривреда водећа грана привреде, а на добацивање – Холандија, казао је: „Холандија има 2,7 одсто удео пољопривреде у БДП-у, а 17 одсто индустрије. Не може од пољопривреде баш тако да се зарађује, зато дајемо субвенције.”

Алексић је одговорио да власт посвећено ради на гашењу пољопривреде, да све земље дају субвенције пољопривреди, „Европа улаже 30 одсто буџета у пољопривреду”. Додао је: „Што се тиче никла, уопште ме не занима ко је дао истражне радње, ко није, 2013. смо се супротставили и то смо зауставили.” Брнабићева је казала: „Хвала вам на овоме, да се види колико вам је истина мила. Сад вас не занима ко је издао дозволу за никл, али сте пре тога рекли да је Александар Вучић. Када сте добили истину, онда вас не занима. И то је одговорност за јавно изговорену реч.”

Јованов је одвратио да није рекао да пољопривреду треба укинути и додао: „Престаните да обмањујете људе да постоји било која земља у којој је пољопривреда кључна грана. Наша политика према пољопривреди је таква да смо буџет за подстицаје са 19,5 милијарди, које сте ви оставили, подигли на 104 милијарде, да дајемо субвенције по хектару 350 евра,  у Европи је 261 евро, то је наша политика према пољопривреди. Ви браните Србију, па ви нисте успели у Трстенику да одбраните извориште воде које вам је купио ’Агрокор’.”

Потрајала је ова полемика, а и цела расправа је протицала у сличном тону.

Оштра полемика министра Мартиновића и опозиционара

Кратка и врло оштра полемика вођена је после реаговања министра пољопривреде Александра Мартиновића на тврдње Мирослава Алексића (НПС) да се не води рачуна о пољопривреди, да се гасе пољопривредна газдинства, а „Србија претвара у пустињу”. Мартиновић је одбацио оптужбе, наводећи да субвенције никад нису биле веће, те да је за њих опредељено 900 милиона евра.

Мартиновић је казао: „Субвенције, када су ваши били на власти, биле су толике да се пољопривредницима уопште није исплатило да их траже. Тако сте се ви бринули о пољопривредницима. Сада људи траже да субвенције буду још веће. Нетачни су подаци о броју угашених пољопривредних домаћинстава, повећава се број јер је данас исплативо радити у пољопривреди. Што се тиче рударења, на делу је хибридни рат против Србије, опозиција од 2020. води хибридни рат против Србије. Прво је било на тему короне 2020, па су 2023. то радили користећи незабележене трагедије у ’Рибникару’ и селима код Младеновца. До те мере сте били безочни да су и родитељи те деце морали да вам кажу да не користите њихову бол и тугу у политичке сврхе. Па су онда повели рат како смо покрали изборе. Нови хибридни рат је литијум. Али ја не замерам опозицији јер вам је плаћено да водите хибридни рат против Србије.”

Уследиле су салве негодовања, па је Зоран Лутовац (ДС), замерајући председавајућој Снежани Пауновић што није реаговала, рекао да су „изјаве министра за интерпелацију, он је део извршне власти, дужан је да одговара на посланичка питања, не да вређа посланике, а он је све време говорио да су страни плаћеници – срамота”.

Пауновићева је рекла: „Апсолутно се слажем с вама да је министар можда претерао, нисам га прекинула, али хоћу сваког следећег. Оваква реторика је можда одговор на оне сатанисте, жалосно је што смо до ње дошли, али је ту.” Мариника Тепић (ССП) реаговала је на реакцију Пауновићеве: „Објашњење да је све ово можда настало због сатаниста је невероватно, имате ли ви свест да сте ви направили ову ситуацију. Годинама хушкате, трујете, кињите, ви финансирате екстремисте, ове с теоријама завере, па ви сте жртве сопствене руке и плашите се сада грађана који су се пробудили и ви нама кажете све је ово настало због сатаниста, или због коментара о томе. Ово што ради је на граници садизма.”

Јоргованка Табаковић поново изабрана за гувернера НБС

Скупштина је јуче, на предлог председника државе Александра Вучића, поново изабрала Јоргованку Табаковић (1960) за гувернера Народне банке Србије. Табаковићева је на ову функцију први пут изабрана у августу 2012. године, поново је изабрана 2018, а ово јој је трећи шестогодишњи мандат. Председник Вучић је, између осталог, у образложењу навео да је при предлагању Табаковићеве, пре свега, узео у обзир резултате које је остварила у постизању циљева у обављању функције НБС у претходном периоду, нарочито успешној координацији фискалне и монетарне политике и постизању макроекономске стабилности заједно с владом и другим надлежним институцијама у нашој земљи. Посланици су, на предлог Табаковићеве, за вицегувернера НБС изабрали Жељка Јовића.

Благоје Пауновић председник Фискалног савета

Посланици су, на предлог председника Србије Александра Вучића, за председника Фискалног савета изабрали др Благоја Пауновић, редовног професора на Економском факултету у Београду. Како је у образложењу навео председник, др Пауновић је стручњак који је у својој дугогодишњој каријери, поред академског рада, учествовао у обликовању привредно-системских решења, радећи на припреми низа стратешких докумената и мера економске политике на националном, регионалном или локалном нивоу, било кроз непосредно ангажовање у раду владиних органа или тела, било кроз подршку међународних организација Влади Србије.

Такса за РТС – 349 динара

Посланици су јуче усвојили измене Закона о привременом уређивању наплате таксе за јавни медијски сервис, којима се ова износ таксе повећава са 299 на 349 динара. Продужено је и важење закона са 31. децембра ове на 31. децембар 2025. године.