У Србији више од милион дневних миграната

Свакога дана 1.048.825 особа одлази на посао, односно у школу ван свог уобичајеног места становања, показују резултати последњег пописа становништва Србије, које је управо објавио Републички завод за статистику (РЗС). Око три четвртине дневних миграната чине економски активне особе, а скоро четвртину ученици и студенти који се школују ван места становања. Највише дневних миграната (327.232) живи у Шумадији и западној Србији. У Војводини 289.125 особа сваки дан ради или се школује ван места свог становања, у региону Јужне и источне Србије 221.574 особе спада у категорију дневних миграната, док је у Београду најмање особа које одлазе на посао или у школу ван места становања – 210.894 особе. Занимљива статистика говори да чак 2.858 запослених особа сваки дан одлази на посао у другу државу, а границу свакодневно прелази и 983 студента и ученика. Полна статистика говори да је међу дневним мигрантима који раде ван места свог становања више мушкараца (451.874) него жена (343.905), док је међу ученицима и студентима број девојака већи за око 5.000.

Како у разговору за „Политику” објашњава Љиљана Ђорђевић из РЗС-а, под дневним мигрантима сматрају се особе које раде или се школују ван места свог уобичајеног становања, то јест особе које живе у једном, а раде или се школују у другом насељеном месту у Србији или у иностранству, под условом да се свакодневно или више пута недељно враћају у своје место становања. У ову категорију не спадају особе које станују у једној, а раде или се школују у другој градској општини града Београда или града Ниша уколико се лoкације места становања и места рада, односно школовања налазе на подручју истог насељеног места, односно на територији насеља Београд, односно насеља Ниш. Примера ради, не сматра се дневним мигрантом особа која станује у градској општини Звездара, а ради или се школује у градској општини Нови Београд, јер та особа живи и ради, односно школује се у истом насељеном месту – насељу Београд.

„Међутим, за разлику од других насељених места у Србији, насеље Београд и насеље Ниш простиру се на територији више општина. Насеље Београд представља део града Београда и обухвата целокупну територију шест градских општина (Врачар, Стари град, Савски венац, Звездара, Раковица и Нови Београд) и делове територија још четири градске општине (Вождовац, Земун, Палилула и Чукарица), које на својој територији, осим дела који припада насељу Београд, обухватају и друга насељена места – на пример, градској општини Вождовац, осим дела насеља Београд, припадају и насеља Бели Поток, Зуце, Пиносава и Рипањ. Због тога се, из методолошких разлога, не сматра дневним мигрантом особа која живи на Звездари, а одлази на посао у Раковицу, али у ову категорију улази особа која станује у Борчи, а одлази на посао у Карабурму. Насеље Ниш такође се простире на деловима територије четири од пет градских општина града Ниша (Црвени крст, Пантелеј, Палилула и Медијана), па се дневним мигрантом не сматра особа која живи на Палилули, а одлази на посао у Медијану, али се сматра она особа која са Палилуле одлази на посао у Нишку Бању”, објашњава наша саговорница. Она додаје да су особе које сваки дан раде или се школују у другој држави најчешће оне које живе у пограничним местима, као што су Суботица, Лозница, Бајина Башта или Мали Зворник и које због природе посла, односно образовања сваки дан или неколико пута седмично прелазе границу – у зависности од међудржавних споразума, негде се граница прелази само са личном картом, а негде се сваки дан на посао или у школу иде са пасошем.

Подаци из пописа становништва 2022. такође показују да су код економски активних дневних миграната најзаступљеније особе које обављају занимање у другом насељеном месту у истој општини (400.170), следе они који раде у другој општини у оквиру исте насељене области (233.665), затим они који раде у другој области (159.086), док број особа које раде у страној држави износи 2.858. Од укупно 253.046 ученика и студената дневних миграната највише је оних који се школују у другом насељеном месту у истој општини (63 одсто), следе они који похађају школу у другој општини у оквиру исте области (24 процента), а затим ученици и студенти који се школују у другој области (13 одсто), док је удео особа која се школују у страној држави 0,4 процента.