Почело кадрирање у јавним предузећима
Влада Србије јуче је на место новог директора ЈАТ-а именовала Сашу Влаисављевића из Демократске странке. Ову функцију до сада је обављао Небојша Старчевић, кадар Српског покрета обнове. И Фонд за пензијско и инвалидско осигурање добио је новог председника Управног одбора Зорана Попова, досадашњег саветника у Агенцији за приватизацију. Постављењем Влаисављевића и Попова тек је почео да се реализује коалициони споразум који су странке владајућег блока (ДС, ДСС, НС и Г 17 плус) потписале 9. октобра, а којим су међу партијама расподељена јавна предузећа.
Тада је, да подсетимо, договорено, да Демократској странци од 30 највећих јавних предузећа припадне 14 – НИС, Телеком, Дунав осигурање, ПТТ, Поштанска штедионица, Лутрија Србије, Републички завод за здравствено осигурање, Службени гласник, Грађевинска дирекција Србије, Транснафта, Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, ЈАТ, Српска банка, Подземна експлоатација угља.
Демократска странка Србије и Нова Србија добили су право да именују челне људе у 10 фирми – ЕПС-у, Србијагасу, Србијашумама, Заводу за уџбенике и наставна средства, Галеници, Београдском сајму, Генексу, Путевима Србије, Железници Србије и Склоништима.
Г 17 плус требало би да одлучи ко ће седети у фотељама директора Електромреже Србије, Комерцијалне банке, Аеродрома Београд, Србија вода, Јавних скијалишта.
Унутарпартијско кадрирање о томе кога ће поставити на челне функције јавних предузећа још је у пуном јеку. О томе се интензивно разговара, нека имена су се већ искристалисала, али у овом тренутку, како се незванично може чути, већа пажња се ипак поклања договору о новим изборима.
Дилему кога ће поставити на директорска места једино нема Нова Србија. Њој су припала два јавна предузећа – ЖТП и Путеви Србије, што су и до сада држали. Према речима потпредседнице странке Дубравке Филиповски челни људи ових фирми Миланко Шаранчић (ЖТП) и Бранко Јоцић (Путеви Србије) остаће и даље у својим фотељама јер су у странци изузетно задовољни њиховим досадашњим учинком.
"Наши људи су добро и одговорно радили свој посао. Никада се није асфалтирало више путева. Железнице нико није хтео да узме 2004. године, јер се у овом предузећу стално штрајковало. У међувремену се много тога променило набоље. Ова предузеће су стала на ноге, контролишу се токови новца, приливи, па су сада одједном многи заинтересовани за њих. Зато је нама као странци сатисфакција да наши људи наставе са радом", каже Дубравка Филиповски.
Када су у питању кадрови осталих странака – ДС-а, ДСС-а и Г 17 плус, за сада се све своди само на незваничне информације које "цуре" из ових партија.
Иако о томе нема званичне потврде, готово је извесно да ће нови директор ПТТ-а бити Горан Ћирић, некадашњи градоначелник Ниша и кандидат ДС-а за ту функцију на прошлим локалним изборима на којима је победио Смиљко Костић из Нове Србије.
Ћирић јуче није желео да потврди, али ни да демантује ту информацију. "До тренутка док влада то не потврди нисам директор ПТТ-а", каже Ћирић.
Његов страначки колега Слободан Росић, за кога се шушкало да ће бити председник Управног одбора ПТТ-а, јуче нам је демантовао ту информацију. Према његовим речима, ДС још није одредио човека за ту функцију, а могуће је чак и да не буде нико из те партије. Росић каже да је он кандидат за члана УО ПТТ-а.
"Иако је коалиционим споразумом предвиђено да једна партија има и директора и председника УО у истом јавном предузећу, највероватније да то неће бити случај са свим фирмама", каже Росић.
Да би тако могло да буде указују и незваничне информације из ДС-а и ДСС-а, према којима би садашњи директор Драшко Петровић, који је на то место дошао на предлог ДСС-а, могао да се пресели на функцију председника Управног одбора тог предузећа, док се као кандидат за директорску фотељу помиње саветник председника Србије Бранко Радујко, али је он већ демантовао те приче.
И Ненад Јанковић, пословни директор ДС-а, помиње се као човек који би могао заузети челно место у неком од јавних предузећа.
За кандидата НИС-а фигурирала су два имена Горан Кнежевић, председник општине Зрењанин, и Борис Ранковић, директор Дирекције за грађевинско земљиште Београда. Незванично се могло чути и да Ранковић не жели да напушта садашњу функцију, па се чини да је тој функцији ближи Кнежевић.
"Задовољан сам што се моје име помиње у том контексту. Председништво странке ће у најскорије време донети одлуку. Ја сам својим досадашњим радом потврдио да знам нешто да радим", каже Кнежевић.
Директор Аде Циганлије Предраг Петровић, који у страначким кулоарима слови као озбиљан кандидат за новог директора Лутрије Србије на наше питање да ли је то тачно каже да би било лепо када би било истинито, али нажалост није.
"Први пут то чујем. Остајем на овом месту још две године", тврди Петровић.
У ДСС-у и у Г 17 плус нису расположени да много причају на ову тему. Ипак, како се незванично може чути, на месту првог човека Комерцијалне банке могао би остати Ивица Смолић, човек који званично није ни у једној партији, али важи за кадар Г 17 плус. У овој странци кажу да су задовољни његовим досадашњим радом.
Њихов кадар (званично није члан Г 17 плус), Јеша Ерчић, директор Србијашума, могао би, како се прича, да и даље остане на том положају иако је то место припало ДСС-у.
Аеродром Београд, Србијаводе и Јавна скијалишта су и даље у рукама Г 17 плус. На подсећање да су рекли да ће расписати јавни конкурс за функције у јавним предузећима у Г17 плус кажу да око тога још постоје расправе у странци и да ће одлука бити ускоро донета на Председништву партије.
Ипак, незванично сазнајемо да би могло да дође до рокаде њихових кадрова. Будући да је у међупартијској подели Јавних предузећа Г17 плус изгубио Лутрију Србије, досадашњи директор ове фирме Бојан Кришто највероватније ће прећи на место директора Аеродрома Београд, док би садашњи директор овог предузећа Небојша Недељковић заузео фотељу првог човека Јавних скијалишта.
За очекивати је да ДСС на истој функцији остави Радоша Љушића, директора Завода за уџбенике и наставна средства, као и директора ЕПС-а Владимира Ђорђевића.
Каква год била кадровска решења, подела јавних предузећа већ је у јавности окарактерисана као огољена подела плена након избора. У прилог оваквим оценама говори и податак да је коалиционим споразумом предвиђено да председник управног одбора и директор једног јавног предузећа буду из исте партије, уколико се странке не договоре другачије. Изненађење је било веће тим пре што је иницијатива за овакав вид поделе потекао од ДС-а који је претходну Коштуничину владу управо оптуживао за феудализацију ресора иако је тада, када су јавна предузећа у питању, ниједна партија није имала потпуну контролу над једним предузећем.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


