Жене на олимпијским играма

Пре нове ере свим слободним Грцима било је дозвољено учествовање на Олимпијским играма, од пољопривредника до краљевских наследника, иако су већина Олимпијаца били војници.

Жене се нису могле такмичити чак ни присуствовати играма. Постојала је, међутим, „рупа у закону” – власници кочија, а не јахачи, проглашавани су олимпијским шампионима а свако је могао поседовати кочију, преноси сајт „olympics.com“.

Киниска, спартанска принцеза, поседовала је велико имање на коме је узгајала, гајила и тренирала коње, а 396. године пре нове ере, када је вероватно имала између 40 и 50 година, постала је прва жена која је победила на Олимпијским играма такмичући се са запрегом коња које је сама тренирала, преноси сајт “THE CONVERSATION“. 

Учествовала је и победила и на Олимпијским играма одржаним 392. године пре нове ере у истој дисциплини, преноси сајт „olympics.com“.

Неколико жена се појављује на званичним листама олимпијских победника као власнице неких победничких кола, преноси сајт „britannica.com“ .

На првим Модерним олимпијским играма 1896. године учествовали су само мушкарци, односно 241 такмичар у девет спортова и 43 дисциплине, преноси сајт „olimpijskimuzej.rs“.

Освајачица турнира у голфу Маргарет Абот била је прва Американка која је победила на Олимпијским играма1900. године, преноси сајт „olimpijskimuzej.rs“. Женски тенис је представљен на Олимпијским игра ма у Паризу 1900. године, у пливању су жене смеле учествовати као такмичарке 1912. у Стокхолму, а атлетика је за жене уведена 1928. у Амстердаму, преноси сајт „proteini.si“.

Временом су спортисткиње све више учествовале на Олимпијским играма, у све више спортова и дисциплина.

У Токију 2021. године број такмичарских места резервисаних за спортисткиње износио је 48,3 одсто, преноси сајт „dw.com“.