Србија може да постане битан снабдевач бакром, златом, цинком, литијумом

Дан рудара у Србији, 6. август, обележава се као дан сећања на  6. 8. 1903, када су штрајкачи у Сењском руднику захтевали већу безбедност и плате. Шта се у међувремену променило у рударском позиву, да ли актуелно неслагање дела јавности са копањем литијума у Србији било коме даје за право да дискредитује стручњаке у овој области, па и саме рударе? На питање где смо после 121 године, др Елена Кларићи, која је диплому инжењера рударства стекла на Универзитету у Београду 1989, а звање доктора наука 1994. на Краљевској школи рударства лондонског Империјал колеџа, каже за „Политику” овим поводом да је Сењски рудник имао огроман значај још за Кнежевину Србију. 

– Рудник угља је почео са производњом 11 јула 1853. Историјски Сењски рудник означава почетак прве индустријске револуције у Србији. Што тада, што у модернијој историји, он је био један од најнапреднијих места Србије и касније Југославије. Рудна Глава је, такође, место упамћено по најранијем рударењу бакра у Југоисточној Европи. То је данас заштићено археолошко налазиште код Мајданпека и једно од најранијих појава рударства и прераде бакра у Европи и датира око 5.000 година пре нове ере, истиче наша саговорница која већ 30 година живи и ради у Лондону и бави се инвестирањем у рударство.

Колико је после једног века технолошки напредовало рударство и колико је рударење битно за привреду сваке земље?

Као жена у рударској професији могу да посведочим да бих раније обично била једина у канцеларији, у финансијама, монтажној кући на терену или подземној јами. Рударска индустрија има виталну улогу у животу и доприносу једне државе. Рударство и производња минералних сировина, не само што су извор прихода, рудне ренте, као и фискалног прихода, већ су обично главни покретач социоекономског развоја. Међутим, да би се то све остварило, неопходно је да и држава подржава и омогућава тај развој, кроз модерне законе, дистрибуцију фискалног прихода од рударства, назад у те исте локалне заједнице, као и један сталан дијалог са рударским компанијама које раде у тим заједницама. На пример, у модерној светској рударској индустрији се процењује да свако директно рударско место отвара 2,8 додатних радних места, док свако недиректно рударско радно место отвара и омогућава запослење додатних 2,5 радника. Аустралија и Канада су јако добри примери позитивног утицаја рударства на развој једне државе и економије. Обе земље имају јако велике и богате рудне резерве које су омогућиле развој и висок стандард живота. У Аустралији, на пример, рударство доприноси више од 10 процената БДП-а, и рударска индустрија је највећи индустријски сектор. Рударство је једно од најбоље плаћених струка у земљи, чак и 55 одсто изнад националног просека.

Колики је српски потенцијал?

Србија има јако великог рударског потенцијала. Рударска индустрија већ значајно доприноси расту БДП-а, и има простора за даље повећање. Нови рударски закон (2021) је генерално добро прихваћен од иностраних инвеститора. Постојећа рударска инфраструктура је у добром стању, познати смо као образован и способан народ. Све то заједно са рудним благом поставља Србију као једну од бољих рударских јурисдикција у Европи и свету.

Последњих месеци Србија је главна вест и у европским размерама због жеље за рударењем литијумом. Да ли је свако рударење опасно за животну средину и шта је по Вама разлог да се овај пројекат оспорава од дела јавности?  Не само у Србији, рударство и рударска индустрија постају предмет јако битног дијалога у свету, посебно у оквиру енергетске транзиције и декарбонизације. Европска унија и 193 светске земље, укључујући и Србију, ратификовале су Париски споразум. Србија је потписник и Конвенције Уједињених нација о промени климе од 2001. и Париског споразуме од 2017. године. Париски споразум је интернационалан споразум где се земље света обавезују да значајно смање емисију стаклене баште и да се лимитира глобално загревање на два степена Целзијуса (или 1,5 степени Целзијуса). Да би се то постигло, свет мора да достигне нулто стање до 2050.

Који су то метали битни за енергетску транзицију?

Рударска индустрија и производња минералних сировина, посебно такозваних критичних минералних сировина, има јако важну улогу и поново заузима централно место у омогућавању енергетске транзиције. Девет кључних минерала и метала који су неопходни за енергетску транзицију и електрификацију су бакар, сребро, никл, манган и ретке земље (за израду соларних панела и ветровних паркова), електрични аутомобили и складиштење електричне енергије захтевају додатно литијум, графит и кобалт, док ће нам за нуклеарне електране бити потребни уранијум и никл. Услед ове енергетске транзиције и електрификације, потражња за електричном енергијом се очекује да порасте на 86 одсто до 2050.

Колико су нам важни критични метали?

Очигледно улазимо у један период од незапамћене потребе за минералним сировинама. У свету се тренутно одвија незапамћена трка за овим кључним критичним металима.

Србија је позната по свом рудном богатству. Традиционално бакар, злато и сребро, као и олово и цинк, и однедавно литијум. Србија има могућност да постане јако битан снабдевач ових сировина и да повећа своју геополитичку важност, као и оствари економску добит. Но, свакако једно безбедно и одрживо вађење критичних минерала је кључно за развој технологија чисте енергије и од стратешког је економског значаја. Широм света установљено је ново законодавство за ископавање ових материјала. Један такав је Закон Европске уније о критичним минералима који је усвојен  у марту 2024. Овај закон је први корак ка успостављању законодавног оквира који ће обезбедити одговорно снабдевање критичним сировинама у самој Европи и смањити зависност од замаља ван Европе.

Постоје ли угљено-неутрални рудници?

Један од најважнијих модерних трендова је карбон-неутрал рудник (угљено-неутралан рудник), где рудници све више користе обновљиве изворе енергије за своје сопствене потребе, чиме смањују загађење и утицај на околину. Модерне технологије такође омогућавају складиштење угљеника које ће омогућити рударској индустрији да иде ка потпуној декарбонизацији.

Шта показују сва досадашња искуства у Србији и у свету каква је данас безбедност рудара?

Ситуација у Србији је мање-више у складу са ситуацијом у свету. Међутим, интересантна су истраживања која показују да су се многе незгоде могле лако избећи са правим приступом, сигурносним мерама и адекватним планирањем и обуком.

Модерне студије указују да је у рударству механички пропуст један од најчешћих узрока повреде на раду. Људске грешке, небезбедно понашање, недостатак безбедносне обуке, неискусни радници, организациони пропусти, вештина или недостатак вештине руководства, неадекватно разумевани безбедносни услови су много чешћи узроци повреда него геолошки и природни фактори. Модерне технологије, роботика и аутоматизација доводе до знатног снижења повреда у рударству.